I …uzela bih govnjavu motku i pojurila sve one koji su ćutali, koji su uvlačili glave u ramena i pravili se nemušti , tek pristigli odnekud, one koji su se plašili ovih koji su bili na Nepomenikovom saboru….Ovih koji sa dva zuba i tri padeža postadoše u nekom trenutku godinama unazad podrška jednom sličnom, ali u preskupom odelu, preskupim cipelama i sa satom kojim bih po vrednosti mogli da kupimo manje selo u centralnoj Srbiji.

Milica Gardinovački

Koga smo se plašili, od koga respektovali i povlačili? Od grlatog polusveta, agresivaca bez pameti i neiskazanih ženskih kreatura…sve te i takve je iznedrio sabor i odmah nam otvorio oči.

 Istina, u Zrenjaninu nije bilo somuna sa pljeskavicama, besplatnih jabuka i koka kole, ali je bilo idiota koji su se pravdajući se primorom ukrcavali u autobuse i odlazili na sabor. U mrtvoj ulici iza takođe mrtvog bazena gde je sa jedne strane sačuvajbože park, a sa druge polutrula kapija nekada moćne šećerane parkirali su tri autobusa.

Mlade do 18 godina dovodili su taksijem i ukrcavali u autobuse obećavajući toj deci 50 evra i klopu i piće za Dž. Deca se sprdajući organizovala…idu  (ej!) u Beograda na dan, sve dobiju i još gratis novac. Utulili dan  i vreme koje imaju na pretek i zaradili. Zbogom pameti ili danak neiskustvu? Svejedno- odoše.Zbog kakvih ste ćutali? Kakvima ste dozvolili

Deca nas naučiše šetnjama i biciklima pameti…sad nema nazad…nema opravdanja, sad samo prkosom ide se dalje i prekida se tiranija i vlast onog nenadležnog. U svakom gradu neka druga priča …slične spodobe, isti režim, ali reakcija naroda nije ista. Zrenjanin nikako da pogovori, prohoda, zaplače, zasmeje se, sruši bitange i kaže im da su baš to – bitange. Još uvek je nekako i piškio bih i kakio, ali sačekaću. Nema čekanja. Dosta smo čekali …završićemo ćutanjem kao i sa zborovima. A kad ih već pomenuh….Totalni fijasko.

Mislim da je sve postalo bespametno, ali isti takvi kolo vode po mesnim zajednicama na zborovima. Gledam, a oni predlažu polemiku o raspodeli budžeta za mesne zajednice…Niko ih nije obavestio da se o tome odlučuje u gradskoj upravi u kancelariji koordinatora za mesne zajednice i da zapravo para i nema za te namene…možda na papiru jer novac koji bi trebao da bude namenjen mesnim zajednicama je odavno prosleđen na neko KORISNIJE mesto i gubi mu se svaki trag. Zatim predlog da se farba ograda i kapija na ulazu u mesnu zajednicu. Ovo nije ni vredno objašnjenja. Samo neko na ivici razuma može ovakav predlog da ima i da još očekuje glasanje onih stanovnika koji su se ispred mesne zajednice skupili u impozantnom broju…do dvadeset građana. Kraj….O ovoj temi nema potrebe dalje…

   Lepo ih nahraniše na tom saboru. Nije Matijević uzalud uvezao tone veštačkog mesa za potrebe hrane za kućne ljubimce. Iskreno se nadam da im pljeskavica prijala kao i opran novac u nju uložen. Takođe znam da je želja mnogih zrenjaninaca bila da neke režimske kabadahije iz grada vide na zboru sa zaglavljenom pljeskavicom u vilici….Na primer načelnicu školske uprave Oluški Vlačić...Ona voli hepeninge, a ovaj joj je baš priličan. Zatim Snežanu Vučurević, savetnicu gradonačelnika koja bi mogla da odigra neko telo- vreteno kolo ili načelnicu u gradskoj upravi Jelenu Lejlu koja bi zasenila sve učesnice zadruge, Ćacilenda i Elite onom svojom neprevaziđenom skajanom haljinom i cipelama koje same idu gde hoće, a ona ih samo prati….

Pa malog Radišića kome još niko nije rekao da se talijanka frizura ne nosi još od 1980. no, onako malenog retko ko da primeti i u gradskoj upravi, a ne na nobles skupu u glavnom gradu. On je omiljen lik na zboru u MZ Dositej Obradović…90% prisutnih ima želju bar macolu da mu opali…omiljen nema šta…zaslugama. Takođe bi bio zanimljiv tandem Petrin- Bađok…..suva inteligencija bi konačno bila među sebi ravnima….ali ništa od toga…Odoše inkognito kao i neki direktori i direktorke koji još nisu prosvetljeni istinom dolazećeg pa se karabusaju i veruju da su još uvek i lik i delo, a ono samo mali od palube. Na palubi Vladimir Galić, Čedo Janjić, Aflatoksični Knežević i svi njihovi poltroni koji su u zavadi zvanično, a nezvanično jedni drugima drže palac u supi.

Čist mentalni blud…Paluba se drmusa, ali oteželi od hrane, pića i sujete dobro se drže…Talasa se, ali još ne padaju u kanalizaciju…Neki su odavno tamo, ali toga nisu svesni….za njih je i to stepenište za nebo obzirom ko su i odakle su pristigli. Spremni su da od para pokradenih na nadstrešnici koja je ubila šesnaest ljudi plaćaju ljudsku bedu da ih brani od pravde i da mogu i dalje da kradu. I da je samo nadstrešnica…

Tolika gomila nevaspitanja, prostakluka i prljavštine u rečniku…za neverovati. Eh, da mi je samo jedno oko da virnem u tu fekalnu rupu i da vidim zrenjaninske direktorke, savetnice, odbornice i sve one koje umeju da kažu : ZNAŠ LI TI KO SAM JA?  I mesto im je među političkim nadničarima , dnevničarima, neopranima, bezubima i makarkakvima …ista su sorta.Muškarcima je osvetlao obraz Jaroslav Stevanov, turistički vodič koji se samoproglasio za šerifa štanda JP Turistička agencija na kome je besplatno deljena banatska štrudla i sitni kolači….

U Zrenjaninu proglasiše kao najveću investiciju u 2025 u gradu uređenje 170 metara trotoara od Trga Slobode do Kulturnog centra. Istina, obzirom da je na toj relaciji i Mali most na kom nema trotoara ta dužina nije tačna, ali sada svi treba da se divimo ovom poduhvatu iako znamo da su još pre 2.000 godina to isto radili rimljani i jeftinije i kvalitetnije. Sama objava čelnika gradske uprave da je to epohalna investicija čini da narod posmatraju kao debile jer ko bi normalan tako nešto uopšte nazvao epohalnim…Možda Salapura…odakle on dolazi postoje samo atarski putevi i EPOHALNA turska kaldrma pa….eto…Epohalna investicija je bio i parking iza zgrade pošte koji je zbog SAVRŠENOG projekta srušio potporni zid kuće uz planirani parking.

Zid je izidan naknadno vlasnicima (za tričavih 800.000 dinara), ali parking nije dobio upotrebnu dozvolu i više liči na mutavu ulicu iako na građevinskoj tabli piše: PISTUPNA ULICA U OKVIRU URBANISTIČKE CELINE I PARKING –  infrastrukturni objekti, saobraćajnica, javna rasveta, hidrotehničke instalacije i atmosferska kanalizacija.

Odgovorni kao nadzor navedeni su: Ljubomir Stankov (onaj iz JP URBANIZAM koji posle odležane zatvorske kazne vraćen na posao uz vraćene licence (!)), Ljiljana Tomović i Siniša Berar– svi iz istog JP. Investitor je grad Zrenjanin, građevinska dozvola izdata jula 2020., a prijava i početak radova je januar 2023. Duško Janković je odgovorni projektant. Za zrenjanince  je cela ova priča jasna- društvo malo, ali odabrano. Verovatno zbog prevelike stručnosti počev od ideje pa do samih radova i nadzora sve je ostalo sakato i tih (odokativnih ) 100 metara ni posle 2,5 godine nema nikakvu upotrebu…naprotiv.

Mnogo je tih epohalnih stvari. Vlast u gradu kao da nikada nije videla ni trotoare, ni zgrade, ni trgove pa im je svaka glupost epohalna, a to što je jedini nadvožnjak  koji spaja dva kraja grada u tragičnom stanju nikome nije problematičan i ništa epohalno za njega ne postoji. Ofarbaju ogradu nadvožnjaka, a sve ostalo je kao horor iz filmova apokalipse.

Biciklističke staze su retkost iako pola Banata „JAŠE BICIKLOVE“ i to je većinsko prevozno sredstvo. Simo, kinezoterapijski doktor gradonačelnik u svom satenskom odelu samo pretrčava iz zgrade gradske uprave u zgradu nekadašnjeg komiteta SKJ gde se sada razbaškario gradski odbor SNS….Valjda kuju planove za opstanak.Odatle povlače ljude iz preduzeća kao figurice, bacaju nebulozne rečenice, daju ko zna kome zahteve i prohteve po ugledu na NENADLEŽNOG i veruju da su sila. Luduju zbog straha i  sujete.Od idiota do genija samo stepenik…

Oni su uvek na onom niže. No, ni opozicija u svom samoljublju ne zaostaje mnogo.Vrh brega besmisla superiorno drži Zoran Sandić. Do sada su se svi osvrtali na njegove privatne egzibicije, pa na veze burazerske sa Salapurom i Jovanovim (onim što liči na Brnabićku), pa na glupave izjave na zboru građana DA BIRAČKI SPISKOVI NISU PRIORITET KONTROLE UOČI IZBORA , a sada ga je dobro potkajlao i Miloš Jovanović koji je svoj dolazak u Zrenjanin ovekovečio tvrdnjom da Srbiji treba prelazna, a ne privremena vlada. Valjda sebe vidi u toj prelaznoj. Valjda mu se dopada činjenica da ta prelazna vlada samo nastavlja tamo gde je režim stao, pa Briselski i Ohridski sporazum koji ostaju važeći, ugovori sa kinezima, rusima i nemcima koji ostaju na snazi kao i krediti i i razne subvencije i dogovori štetni po državu. Svi smo takve gluposti u gradu očekivali od opozicione sramote Kockar (DS) i Velemir (?), ali eto iznenađenja. Osim učestvovanja u perifernim gradskim akcijama poput zborova u MZ opozicija miruje. Većina nazovi gradskih opozicionih gradskih odbora ne postoji ili  ima tek po nekoliko članova. Sve je prevara jer članstva nema.

A da se radi-radi se. Eto u ataru, između trase auto puta Bg-Zr-NS i gradske deponije tačnije peskare „Eko gradnje“, stotinak metara od takozvane nudističke plaže na gradskom kupalištu planinu đubreta je prošle godine „podigao“ pančevački „Eko maber inženjering“ Uskoro će je prekriti korov. To je rezulat JPP pomenute firme i Grada vrednog više od 64 miliona evra, a trajaće tamo negde do 2056. godine

Kako nema i dalje vode za piće, kako se ništa ne dešava sa izgradnjom fabrike vode i kako ta tema nije tema koja je po redosledu prva u gradu zaposleni u JKP Vodovod i kanalizacija su počeli da se bave sopstvenim kadrom. Neko nepoznato lice iz JKP je u jednom momentu na adrese mejlova zaposlenih poslalo priču o prvom čoveku JKP Vodovod i kanalizacija i takva štampana priča je završila u mom poštanskom sandučetu.

Valjda se neko sažalio na moju insomniju pa ….da prekratim vreme do spavanja. Neću preneti celu priču jer je više lektira po obimu, ali neke detalje jednostavno moram. Pa da počnem:U naselju Duvanika živeo je mali Tunja. Nadimak je dobio jer je odgovarao njegovom karakteru (i danas ga tako zovu oni koji ga poznaju iz detinjstva).Izopšten od drugara i društva okrenuo se šahu i tu je zaista bio dobar. Borba sa imaginarnim protivnikom i Tunja pobeđuje. Pao je prvi razred gimnazije i prebacio se u Srednju mašinsku školu.

Završio je za bravara i i dalje je odlično igrao šah. Iz šah kluba su mu pomogli da dobije posao u JKP Vodovod i tralala na mestu portira, a kasnije je napredovao do dispečara. Nije imao ni devojku, ni drugare, postao je sociopata, psihopata, lažov, prevarant, manipulator, kompleksaš, i u kasnim četrdesetim dobio je lažnu diplomu i učlanio se u SNS. Tu kreće prava priča. Shvatio je kako sistem funkcioniše i preko stranačkih veza dospeo je na mesto izvršnog direktora. Tako je Predrag Bodiroga Tunja avanzovao sa mesta portira.

Niko nije znao čime je Bodiroga stekao poverenje Gorana Kneževića, ministra od aflatoksina, kada ga je postavio za direktora JP. Znanjem i radom nije jer nikada ništa nije radio, a i ne zna ništa da radi. Iako su Goanu Kneževiću saradnici iz okruženja govorili o kakvoj se nakazi od čoveka radi  on je ipak poslušao savet svog čoveka ( da li čoveka?) poverenika za kadriranje u Zrenjaninu- Nenada Karapandžu...Nešu Džegera koji je tim potezom svesno išao na uništavanje javnog preduzeća zarad lične koristi.

Tadašnji direktor Ivan Dević (drugar aflatoksičnog iz zatvora) bio je protiv te odluke i pokušao je da spreči realizaciju te odluke, ali dok je Dević bio direktor Bodiroga Tunja je kontaktirao  dobavljače, nameštao puštanje menica i blokiradu JP, nameštao javne nabavke, birao dobavljače bez tendera, ofirao Devića u stranci (navodno da je radio i govorio protiv Kneževiće i govorio kako Dević ne dozvoljava izvlačenje para iz JP za SNS) i  na sve načine je radio Deviću o glavi i isticao sebe  (uz pomoć Karapandže).

Kada je izbila prva afera oko fabrike vode Tunjo je tadašnjem direktoru Goranu Tajdiću namestio smenu kao nesposobnom da bi on, Tunjo, bio izabran umesto njega. Za Bodirogu su godinama govorili da je policijski doušnik, da je lažirao izveštaje o dugovanjima JP i dostavljao ih i policiji i SNS, a i održavao bliske kontakte sa vrhom SPS. Kumovao je kašnjenju plata, zaduživao JKP Vodovod i kanalizacija, uveo je strahovladu, struka je skrajnuta, a postavljen je i novi menadžment koji je voleo da obitava u lokalu KOVAČ gde je suvlasnik (gle) Nenad Karapandža.Mnogo je tu navedenog đubreta…od toga da mu je saradnik sa kupljenom diplomom Simidžija Stevan obavljao tri rukovodeće funkcije u preduzeću (šef  saobraćaja i transporta, šef nabavke i magacinskog poslovanja i pomoćnik tehničkog direktora), preko nepotizma ( snajka i sestrina ćerka koja i ne dolazi na posao, a od druge sestre sina), raznih putovanja hedonističke prirode, a o trošku firme, do kupovine poklona Džegeru poput AJFONA sa službenim brojem vodovoda i ustupanjem mehanizacije za renoviranje privatnog fudbalskog kluba gde je trošak vodovoda bio 3,5 miliona. Karapandža je kao vlasnik FK Radnički preko Tunje zaposlio svoje fudbalere u JKP Vodovod i kanalizacija…nisu odlazili na posao i plata im je bila zapravo fudbalska nadoknada.Karapandža je redovno primao mito od Tunje i verovao da ga drži pod kontrolom, a postajalo je sve obrnuto.

Ta priča je potekla iz GO SPS koji je sve i pustio u javnost i sprdao se sa bitnim čovekom Gorana Kneževića. Karapandža je nesvršeni trgovac…onaj što je sa drvenim metrom odmeravao štofove koji su se na metar kupovali. Izgubio se u alavosti i poganluku i oko sebe postavio sebi slične. Sada je zanimljivo ko će koga da u blatu prvi udavi obzirom da je fajront blizu, a putera na glavi svi imaju više nego dovoljno za mnogogodišnje apsane. U međuvremenu aktivirana je i presuda za mobing dotičnog Tunje, ali nikako da stigne ta nanogica i zatvori ga u kuću.

Zaposleni ćute jer je većina njih i dobila posao preko stranačkih veza. I alkoholni notornjak od brata glavnog i odgovornog urednika lokalnog mediskog smeća od lista Zrenjanin je takođe tamo zaposlen. Zato građani i ne mogu da budu obavešteni. Danak se mora da plati i plaća se nebuloznim tekstovima u listu koji ima 2/3 strana u čituljama, stranu na hrvatskom, dve na mađarskom, a uskoro i na ciganskom obzirom da su baš tim jezikom najviše govorili učesnici na Nenadležnikovom saboru. No, nekima je i bolje da ćute i budu smatrani glupim nego da progovore i samo otklone tu sumnju…tako i u  lokalnom listu.

Zna se da su potpisale sudije, njih oko 200, saopštenje u kome je navedeno da predsednik Vučić delenjem sudija na podobne i one druge uz uvredljive epitete narušava ugled tužilaštva i suda, da direktno utiče na donošenje odluka i presuda u datim ustanovama kao i da izjave poprimaju obeležja krivičnih dela.

 U Zrenjaninu su ovo saopštenje potpisale časne sudije:Tatijana Pavlović, Dragana Zečević, Ružica Milošev Duraković sudije Osnovnog suda, Mirjana Zorić Vlačo sudija Višeg suda i javni tužioci Osnovnog javnog tužilaštva Gordana Putić i Sanja Lakatuš…..zanimljivo-sve žene, no i PRAVDA i ISTINA su ženskog roda. Ipak – sud je sud pa tako i prekršajni sud u Zrenjaninu kao da sudi po učinku. Za godinu dana izrečeno je 5.133 pojedinačnih novčanih kazni, 41 kazna zatvora i 8 kazni zatvora sa novčanom globom….sve to u gradu od 70.000 ljudi.  U dinarima je to 163.472.962 dinara na ime novčanih kazni, a kada se tome doda ju sudski troškovi od 15.686.128 dinara zatim sudske takse od blizu 400.000 dinara dobija se cifra od 179.520.635 dinara…i eto…grad je ekonomski tiga

No, ima ljudi čija sloboda ne ume da umre i dobro je što je tako. Takvi ljudi imaju iskru koju moraju da čuvaju jer ta iskra može da zapali opet najveću vatru…i nadam se da hoće jer je vatra u srcima većine ljudi u Srbiji tinjajuća je i samo čeka tu dodatnu iskru.

Onaj ko prevlada svoje strahove biće istinski slobodan, a ljubav je oslobodila strahove. Ne treba nam prelazno rešenje, ni manje zlo, ni šta posle ….Zlo treba samo srušiti.Možemo li? Stigosmo do toga ON ili mi? Sami smo sebi uvek bili najgori dželati, mora li to da postane tradicija?