Pred režimom već slomljenog srpskog diktatora nije ostalo još mnogo vremena. Poslednjih nedelja zime 2025. godine, građani Srbije saznali su da je Aleksandar Vučić već godinama prvi i najveći korisnik sredstava američke vlade kroz program USAID (Američke pomoći), te se sada sa punim prav om reći da je ovaj tiranin zapravo najpoznatiji strani plaćenik koji sistematski radi na uništenju svakog zdravog dela društvenig, ekonomskog i političkog bića Srbije. Činjenice, brojke, imena, datumi, sve je poznato u vezi sa tim. Uprkos tome, njegov tužilac (ili onaj koji loše glumi tu ulogu), Nenad Stefanović, hapsi i proganja marginalne ličnosti i organizacije, na člijem stolu su bile tek mrvice od ogromnog „kolača“ teškog skoro milijardu dolara, koje su platili američki poreski obveznici da bi jedan zločinački ređim u sred Evrope, na Balkanu, bolje funkcionisao. I tome je došao kraj, dolaskom administracije Donalda Trampa koja će u Srbiji sprovoditi svoje istrage u vezi sa akterima pljačke donatorskih sredstava isplaćivanih preko pomenute organizacije. Bude li slučajno pokušao da pobegne, biće lice sa FBI poternice.

Nikola Vlahović

Pre skoro deset godina, 14. maja 2015. godine, Aleksandar Vučič, tada u svojstvu predsednika Vlade Srbije, sastao se na veliko iznenađenje javnosti sa predstavnicima nevladinog sektora. Za velikim stolom, tog dana našao se pred onima koje je godinama unazad satanizovao, kojima je pretio i koje je preko svoje radikalske propagande označio kao najopasnije državne neprijatelje.

Kako je i zašto došlo do „pomirenja“ ovog osvedočenog tiranin sa njegovim navodnim „prirodnim neprijateljima“?

Tog dana, pod vođstvom Sonje Liht, koja je godinama bila neformalni lider mreže nevladinih organizacija u Srbiji, pred Vučićem su bili postrojeni predstavniciu Evropskog pokreta u Srbiji, Beogradskog fonda za političku izuzetnost, Centra za evroatlantske studije, Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost, Beogradske otvorene škole i Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Bio je to tek početak potpunog korumpiranja nevladinog sektora, koji je lako i brzo (nakon drugog sastanka) pristao na potpunu lojalnost Vučićevom kriminalnom režimu.

Bio je to takođe i znak lojalnosti NGO u Srbiji prema svojim donatorima, pre svega USAID.u, a onda i svim ostalim „filanstropskim“ organizacijama koje su godinama finansirale rad ovih organizacija.

Naime, vođe NGO sektora u Srbiji dobile su pre tog sastanka „istorijski zadatak“ od svojih sponzora: da na svaki način pomognu ovom diktatoru i njegovoj navodnoj „proevropskoj i evroatlanskoj agendi“, a ustvari, njegovim lažnim EU integracijama i svemu što je već bilo na sceni: medijskom mraku, pljački države, likvidaciji institucija i davanju najvrednijih državnih resursa multinacionalnim kompanijama za mizernu nadoknadu ili skoro besplatno.

Ali, ne samo što je Vučić lako i brzo uz pomoć evroatlanskih Službi korumpirao nevladin sektor  u Srbiji, nego ga je ubrzo i „demontirao“ raznim protiv-uslugama. Neke od njih je poslao u diplomatiju (poput zloglasne Jelene Milić), neke je jednostavno „isplatio“, neke je marginalizovao, a neki su se samo povukli razočarani kolaboracijom NGO sektora sa najcrnjim diktatorskim režimom koji je Srbija zapamtila u novijoj istoriji.

Rezultat je bio više nego očigledan: srpski diktator i njegov režim postali su najvažniji i najveći korisnici multimilionskih donacija. Njegov režim je (nakon likvidacije svih državnih institucija), postao najveća i najvažnija nevladina organizacija, a on lično je preuzeo ulogu Sonje Liht, te postao šef jedne nove, ovaj put mafijaške verzije NGO zajednice.

Deset godina nakon pomenutog „plenuma“ vođa NGO sektora u Srbiji, preciznije rečeno, nakon „samita na vrhu“ između Sonje LIht i Aleksandra Vučića, dana 24. februara 2025. godine ovaj srpski diktator šalje saopštenje da će „Srbija pomoći američkom Federalnom istražnom birou (FBI) u istrazi o finansiranju srpskih nevladinih organizacija od strane USAID-a„

Kao patološki lažov i cinkaroš, Vučić sada na sve načine pokušava da opere ruke od odgovornosti za pokradeni novac iz USAID (blizu milijardu dolara), kaže u nastavku tog saopštenja: „Nema nikakve sumnje, mi ćemo sa FBI da sarađujemo vrlo blisko po tom pitanju. FBI će dobiti svaku informaciju koju bude tražio od Srbije“.

Odmah zatim, umesto istrage FBI on počinje svoje navodne istrage nevladinih organizacija u Srbiji i bez ikakvih dokaza označava masovne proteste studenata i  građana Srbije kao pokušaj „državnog udara“ koji navodno finansiraju neimenovane strane službe i to preko nevladinog sektora.

Jedna od tih organizacija koja je doživela policijsku premetačinu bila je i „Crta“, koja je godinama unazad pratila i dokazivala neregularnosti i krađe glasova u izbornim procesima.

 U saopštenju „Crte“ povodom upada Vučićevih Službi u njihove prostorije, piše: „Kako bismo stali na put dezinformacijama, ovim putem potvrđujemo da je policija danas došla u našu kancelariju. Crta u potpunosti sarađuje sa državnim organima. Pitanje koje postavljamo je kako to da su tu informaciju režimski mediji objavili pre nego što je policija i došla u našu kancelariju„.

Kompromitovani režimski javni tužilac Nenad Stefanović odmah je dao izjavu da je naloženo da se „za sada, od četiri nevladine organizacije izuzme sva dokumetacija u vezi sa donacijama USAID-a, kao i da se obave razgovori sa odgovornim licima“ te nastavio da se „junači“ pričom kako je se tužilaštvo u Beogradu obratilo Ministarstvu pravde SAD za dostavljanje potrebnih obaveštenja povodom „sumnji“ koje su na račun USAID-a izneli najviši zvaničnici te zemlje, a u vezi sa zloupotrebom sredstava, mogućem pranju novca i nenamenskom trošenju sredstava američkih poreskih obveznika u Srbiji.

Tim povodom, Stefanović se pozvao na izjave američkih zvaničnika u vezi sa istragom trošenje novca od USAID da će i on „istražiti sve“ koji su  dobijali projekte u Srbiji u visini od 900 miliona dolara (pomoći koje je Američka agencija za međunarodni razvoj donirala srpskim NGO. Ali, tu će i njega i njegovog „vođu“ sačekati jedan problem: u prethodnim godinama 30 miliona dolara prosleđeno je nevladinim organizacijama a čak 850 miliona dolara Vladi Srbije i „drugim nivoima državne vlasti„.

Stefanovićevo tužilaštvo, da je pravo a ne lažno i režimsko, u okviru takve istrage o korišćenju sredstava USAID u Srbiji, moglo je da počne od potpredsednika Skupštine Srbije i nekadašnjeg lažnog premijera Ane Brnabić i ministara svih Vučićevih Vlada. Konačno, pomenuta Ana Brnabić je „projekat“ USAID, ili, kako je to rekao jedan marginalni političar: „upravo je USAID darovao Anu Brnabić kroz NALED čiji je predsednik Upravnog odbora bila“ (a, kako je poznato, NALED je u potpunosti finansiran od strane USAID sa ciljem potpune kontrole svih ministarstava i javnih preduzeća u Srbiji, a za račun prethodnih američkih vlada.

Tokom 2022. godine, USAID je obeležavao dvadeset godina rada u Srbiji i tada su njegovi predstavnici svečano izjavili da je u tom razdoblju „raspoređeno“ 882 miliona dolara – za rad lokalnih samouprava, nabavu vozila hitne pomoći, jačanje ekonomije i pravne države, te da je ova organizacija tokom dve decenije u Srbiji sarađivala sa preko 500 nevladinih organizacija i oko 250 medija.

Otvaranje predistražnog postupka protiv četiri organizacije civilnog društva u Srbiji zapravo je samo bezuspešan pokušaj da se spašava Vučićev kriminalni režim pod istrage koju vodi Trampova administracija u vezi trošenje miliona iz budžeta SAD u Srbiji preko USAID. Nijedna institucija Trampove vlasti nije reagovala na ove Vučićeve šibicarske pokušaje da se „opere“ od trošenje USAID novca (na način da je barem polovina od tih sredstava pokradena). Ta tišina dovela je Vučića u stanje paničnih senzacija, pa se prema saznajima izvora MT histerično sukobljava sa svojim potčinjenim do granice da preti hapšenjima i istragama onih stvari koje je on lično naređivao.

Otkad je novi-stari američki predsednik Donald Tramp naložio radikalni zaokret u politici spoljne pomoći, Vučić na sve načine pokušava da lažira stvarno stanje stvari i sebe predstavi kao žrtvu kroz priču „o spoljnom rušenju vlasti„, NGO sektoru i „stranim plaćenicima koji mu rade o glavi„.

Od kraja januara 2025. godine, Trampov najbliži saradnik, Ilon Mask predvodi borbu protiv „rasipanja, prevare i zlouptrebe“ državnog budžeta putem radikalnog smanjenja državne administracije.

Podsećanja radi, Mask je prvi zvanično optužio Agenciju SAD za međunarodni razvoj (USAID) da je „kriminalna“ i u vezi sa tom izneo brojne dokaze o rasipanju novca američkih poreskih obveznika, gde je pomenuo i projekte koji su se sprovodili u Srbiji.

Portparolka Bele kuće Kerolajn Livit postavila je pitanje na šta je potrošeno 1,5 milion dolara za promovisanje DEI (diverzitet, pravičnost i inkluzivnost) na radnim mestima u Srbiji. Pomenula je i jedan drugi projekat (pominjao ga je i Tramp lično!) ticao se unapređivanje javnih nabavki u Srbiji i iznosio je 14 miliona dolara, koji su jednostavno stavljeni u privatne džepove.

Na meti američke istrage nalazi se i projekat vezan za unapređivanje javnih nabavki a sprovodile su ih, pored organizacija civilnog društva i medija, i državne institucije Republike Srbije – Državna revizorska institucija, Ministarstvo finansija i Narodna skupština. O projektu promovisanja DEI na radnim mestima u Srbiji nisu poznati detalji o sprovođenju. Novac od toga projekta takođe je negde na drugoj strani potrošen, a gde, to će Vučićev režim da objašnjava istražnim organoima SAD.

Kako nema dokaza o realno utrošenim milionima američkih poreskih obveznika, Vučić je očajnički krenuo u napad na učesnike masovnih protesta protiv njegove diktature, optužujući ih da su plaćeni „od stranog faktora sa ciljem rušenja vlasti“. Ali, niti se može odbraniti od činjenice da je lično učestvovao u trošenji USAID novca i da je hvalio tu organizaciju prilikom svake donacije, niti ima ikakvih dokaza da neko navodno finansira stotine hiljada ljudi koji su na ulicama gradova Srbije već mesecima.

Potpuno pogubljene orjentacije, bez ideje kako dalje, na konferenciji za štampu 23. februara Ana Brnabić, po nalogu Aleksandra Vučića, javno proziva da je „zbog studenata Srbija ponovo postala zvezda stranih medija“, pa laže o nekakvomn novcu koji je „ušao u Srbiju pravo radi destabilizacije i smene Aleksandra Vučića i demokratski izabrane vlasti“. Kaže Brnabić tom prilikom dalje:

„Da čujete na emisiji Pirsa Morgana da je nekome 400.000 dolara bila godišnja plata u nevladinom sektoru u Republici Srbiji samo kako bi radio u cilju svrgavanja Aleksandra Vučića, svaka čast. Zaista su dosta novca zaradili. Hvala Bogu, uspeli nisu„, izjavila je Ana Brnabić.

Naravno da je istina potpuno obrnuta i da je bezočno lagala. Jer se u ovoj izjavi osvrnula na Jutjub emisiju poznatog britanskog novinara Pirsa Morgana, emitovanu 11. februara 2025., od koje je Vučić pokušao da stvori svoju „istinu“ o rušenju njegove već srušene vlasti.

Politička komentatorka Ešli Sent Kler je u ovoj emisiji, podržavajući aktivnosti Ilona Maska i Trampove administracije, navela već pomenuti projekat za promovisanje DEI na radnim mestima u Srbiji kao primer rasipanja američkog budžeta. Pre toga se osvrnula na kritike koje iz samih SAD dolaze na račun gašenja USAID-a.

„Mnogi ljudi su uznemireni jer, pogodite šta, napustiće saveznu vladu i moraće da zaista steknu tržišno isplative veštine i da rade da bi se izdržavali… Ovi ljudi zarađuju neverovatne količine novca, oni su u prvih 5 odsto po zaradama, upravljaju ovim organizacijama civilnog društva kojima se dostavlja novac USAID i zarađuju 400.000 dolara godišnje da bi promovisali DEI u Srbiji. To je suludo„, rekla je Ešli Sent Kler.

Na ovom mestu važno je istaći nekoliko činjenica… Naime, u zvaničnoj, javno dostupnoj biografiji Ane Brnabić, navodi se da je „bila angažovana u različitim američkim konsultantskim firmama koje su u Srbiji realizovale projekte finansirane od strane Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID)“, kao i da je, između ostalog, bila predsednica Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED). NALED je, podsetimo, osnovan 2006, „u okviru USAID Projekta za podsticanje ekonomskog razvoja opština“.

Hvalila se Brnabić da je USAID  obezbedio „tehničku i finansijsku pomoć“ za izradu nove internet prezentacije Skupštine Srbije. Onda je iz USAID saopšteno (juna 2011): „Izrada i održavanje sajta Skupštine u naredne tri godine koštaće 85.000 dolara… Izvođač radova izabran je putem javnog i otvorenog konkursa, a USAID se odlučio da tehnički i finansijski pomogne izradu internet prezentacije radi podrške transparentnijem radu Skupštine Srbije. Saradnja USAID-a sa državnim institucijama doprinela da te institucije bolje reaguju na potrebe građana“, a Ana Brnabić je ocenila da „ono što radi USAID u Srbiji, našu zemlju čini lepšom i bogatijom„.

Od početka dvehiljaditih do danas, USAID je u Srbiju uložio više od milijardu dolara, podaci su sa sajta američkog State Departmenta i USAID-a o inostranoj pomoći. Ta američka agencija je u cilju pomoći ekonomskom i demokratskom razvoju sarađivala pre svega sa državnim institucijama u Srbiji, te privatnim sektorom, organizacijama civilnog društva i medijima.

Novac je, pored ostalog, ulagan u renoviranje i izgradnju škola, domova zdravlja, puteva, mostova, nabavku medicinske opreme. Ista američka agencija je finansirala razvoj lokalnih zajednica u Srbiji, te reformu u oblasti javne administracije, pravosuđa i bezbednosti.

Niz projekata USAID-a bio je usmeren na razvoj privrede i preduzetništva, borbu protiv korupcije, unapređenje zdravstvenog sistema, jačanje vladavine prava. Većina tog novca završila je na servisiranje privatnih potreba Vučićeve naprednjačke mafije.

Mnoge druge muke muče srpskog diktatora. Uskoro njegovo režimsko pokroviteljstvo neće više funkcionisati pa ga zbog toga napuštaju i velike strane korporacije koje su poslednjih godina rasdile u Srbiji uz obilate subvencije kakve nigde u normalnom svetu ne bi dobili. Tako na primer, nemačka kompanija Drekslmajer do kraja 2025. godine gasi svoj pogon u Zrenjaninu a bez posla, to je već sad poznato, ostaće skoro 2000 radnika.

Regionalni predstavnik kompanije Ralf Kapele je javno saopštio: „Nakon pažljivog razmatranja svih opcija, nažalost, primorani smo da 2026. godine zatvorimo lokaciju. Kompanija svesna odgovornosti prema zaposlenima kojima će ponuditi odgovarajući socijalni paket“.

Ta „socijala“ koja je već na ulicama zajedno sa studentima, penzionerima, vojnim veteranima, poljoprivrednicima i svim slojevima društva, zakucava poslednji esker u mrtvački sanduk jednog kriminalnog režima koji je Srbiju doveo u situaciju da pruži otpor i iskoristi svoje zemaljsko i nebesko pravo na samoodbranu.

Uprkos naprednjačkom „Titaniku“ koji nepovratno tone, režim srpskog diktatora ne odustaje od naučno istraživačkog rada na otimačini gradskog građevinskog zemljišta i raznim „prenamenama“. Za te potrebe, iz Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) najavljeno je da će raspisati konkurs za zapošljavanje na neodređeno vreme- 180 službenika, na osnovu odluke Vlade Srbije. Ta nova radna mesta planirana su za 70 radnika sa visokom stručnom spremom, 20 sa višom stručnom spremom, 87 sa srednjom stručnom spremom, i tri sa nižom stručnom spremom. I svi će raditi po diktatu vladajućeg režima, zaokupljenog pljačkom svakog kvadratnog metra koji može da se iskoristi „dok se još može„.

Ovaj plan, na žalost A. Vučića, neće doći do svoje konačne realizacije. Masa koja je ustala protiv njegove mafije već mu je oduzela dragoceno vreme za još malo otimačine.

A 1.

Strani plaćenik i veleizdajnik na delu: od Sonje Liht do Samante Pauer

Podsećanje na govor predsednice Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonje Liht koja pobedonosno rekla kako bi „i druge vlade u regionu trebalo da pokrenu slične inicijative kao srpska, i započnu širok društveni dijalog, imajući u vidu da se razni izazovi umnožavaju“ (14.maja 2005. godine), svakako je važan jer je održan povodom sklapanja saveza NGO sektora sa srpskim diktatorom Aleksandrom Vučićem. Liht je tada rekla još i ovo:

„Neophodno je otvoriti širok društveni dijalog o budućnosti Srbije, razvojnim perspektivama i jačanju evropske perspektive“, govorila je Liht, dodajući da veruje da u tom razgovoru može da dođe do približavanja stavova između tadašnjeg premijera Srbije „i onih koji su, s pravom ili manje prava, kritični prema vladi i njemu“.

„Moramo se bolje poznavati i razumeti da bismo mogli da ozbiljno razgovaramo i delamo“ deklamovala je Liht.

A, kao posledica tog „plodonosnog“ saveza srpskog diktatpora sa nevladinim sektorom u Srbiji, došao je osam godina kasnije i njegov „uspešan“ razgovor sa administratorkom Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), zloglasnom Samantom Pauer, sa kojom je „razmenio mišljenja o aktuelnim projektima koji za cilj imaju međusobno povezivanje i jačanje saradnje u regionu, kao i o modalitetima nastavka plodne saradnje sa ovom organizacijom“.

Naime, Samantu Pauer je „srdačno“ primio Aleksandar Vučić u maju 2023.pa <http://2023.pa/> se iz tadašnjeg službenog saopštenja saznaje i ovo: „Ovom prilikom predsednik Vučić je istakao opredeljenost Srbije za jačanje sveobuhvatnih odnosa sa SAD i posebno zahvalio na pomoći koju je USAID kroz svoje programe pružio našoj zemlji u oblastima jačanja konkurentnosti privrede, boljem funkcionisanju javne uprave, kao i kroz aktuelne projekte koji na nivou opština„

Vučić je tada sa administratorkom Pauer razgovarao i o situaciji u Bosni i Hercegovini, gde je ponovio „posvećenost Srbije očuvanju Dejtonskog sporazuma i, u skladu sa njime, punom poštovanju teritorijalnog integriteta Bosne i Hercegovine“ (a već sledeće nedelje ugostio Milorada Dodika preko koga je pomenuo i moguće otcepljenje srpskog entiteta od BiH)

Vučić i administratorka Pauer su tom priliko ponovili „posvećenost daljoj saradnji u cilju sveobuhvatnog razvoja regiona koji teži članstvu u EU“, pominjući činjenicu da Srbija, kao pokretač regionalnog povezivanja, treba dodatno da pojača svoju ulogu i zalaganje u tom smeru.

I tada je srpski diktator, u duhu crnog humora, od administratorke Pauer zamolio za pomoć USAID-a u programima razvoja preduzetništva i borbe protiv korupcije.

Hvalio se Vučić Samanti Pauer da Srbija, kao inicijator brojnih projekata koji za cilj imaju povezivanje zemalja regiona, „ozbiljno i odgovorno pristupa svim pitanjima od značaja za jačanje međusobne saradnje, ekonomskog napretka i izgradnje poverenja“. Pa je onda izašao sa glavnim argumentom, da USAID pomogne projekat njega i albanskog premijera Rame, oko inicijative „Otvoreni Balkan koja omogućava slobodno kretanje ljudi, roba, usluga i kapitala, već i velikih infrastrukturnih projekata koji će podići kvalitet života svih građana regiona“.

Tada mu se administratorka Pauer zahvalila „na dosadašnjem izuzetnom partnerstvu  USAID-a sa Srbijom, naglasivši posvećenost kontinuiranoj podršci reformama i razvojnim prioritetima Srbije„.