Srpski diktator vrši poslednje pripreme kako bi se okružio svojim gardama, „specijalcima“, batinašima i raznim „lojalistima“. Plan za „odbranu i poslednje dane“ koji je pripremio smrtno uplašeni Aleksandar Vučić, predviđa znatno širu akciju od pokušaja kompromitacije masa pobinjenih građana, pokušaja njihove kriminalizacije i sličnih metoda. Ideju je „skovao“ zajedno sa predsedavajućim srpskog entiteta BiH Miloradom Dodikom, kome takođe „gori pod nogama“, i koji je, prema informacijama iz Banjaluke, ucenio svoje najbliže ljude kako slučajno ne bi postali svedoci na sudskom procesu u Sarajevu, gde je prvostepenom presudom već kažnjen zatvorom i petogodišnjom zabranom bavljenja politikom. Odlazeći tiranin u Srbiji napravio je niz kardinalnih grešaka u poslednje vreme (posebno jednu prema Rusiji), pa razloga za samrtni strah ima mnogo.

Luka Mitrović

Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je 25. februara 2025. godine Rezoluciju koju su izradile Ukrajina i njeni evropski saveznici povodom obeležavanja treće godišnjice od početka rata sa Rusijom. U rezoluciji se zahteva da Moskva „odmah, potpuno i bezuslovno“ povuče sve svoje oružane snage sa ukrajinske teritorije.

Režim Aleksandra Vučića, tačnije on lično, doneo je odluku da glasa za ovu Rezoluciju, da ne bude čak ni uzdržan, pa se na ovaj način direktno suprotstavio Moskvi zajedno sa još 93 zemlje-članice UN.

Ali, na nesreću poludelog diktatora, među 65 zemalja uzdržanih od glasanja, našle su se i Sjedinjene Američke Države. Bio je to prvi put nakon dugo vremena da dve supersile nisu bile suprotstavljene jedna drugoj u Generalnoj skupštini UN. Inače, pomenutu Rezoluciju je pripremila Ukrajina u saradnji sa više od 50 zemalja, prema saznanjima ruske agencije RIA Novosti, a njen značaj nasuprot stavu dve svetske velesile, neće imati nikakav značaj. Ipak, za Rusiju je u ratnim uslovima svaki saveznik njenih neprijatelja istovremeno i njen neprijatelj. To, dakle, važi i za režim Aleksandra Vučića.

Kao odgovor na provokaciju Ukrajine, već sutradan je vlada Donalda Trampa pripremila svoju, neutralnu rezoluciju, o kojoj je Generalna skupština UN glasala, gde se režim Aleksandra Vučića u ime Republike Srbije, opet stavio nasuprot Rusije. Samo 24 sata kasnije, Vučić se bezuspešno i tragikomičnim izgovorima pravdao vladi Ruske federacije, kao đak u školi, koji je bio neopravdano odsutan, pa je govorio nepovezano da „nije znao za ovo“, jer „nije imao vremena“, pa konačno i da je imao „mnogo drugih obaveza“.

Sve ovo je važno znati u sred masovnih protesta u Srbiji i konačnog obračuna sa nezapamćenom tiranijom dugom skoro 13 godina. Jer, kako sad izgleda, sve govori da će već okrvavljeni režim Aleksandra Vučića pozvati „svoju“ oružanu silu da se suprotstavi studentima, građanima, radnicima, poljoprivrednicima, profesorima u školama i na fakultetima, čitavom narodu, ustvari.

Naime, 6. marta uveče, smrtno uplašeni diktator našao se u zgradi MUP-a Srbije na Novom Beogradu, u prisustvu ministra policije Ivice Dačića. U dugačkom hodniku, pred postrojenom, uniformisanom, vrhunski opremljnom i naoružanom specijalnom jedinicom (jednim njenim delom), pozirao je rukujući se sa svakim od njih pojedinačno. Od odeće na sebi imao je džemper i pantalone, delovao je izgubljeno, skoro kao lice za kojim je raspisana potraga.

Istog dana, 6. marta 2025. godine, predsedavajući srpskog entiteta u BiH, Milorad Dodik, Vučićev poslednji prijatelj (iz nužde i iz koristi), pojavio se u Beogradu, takođe uznemiren. Ne zna se ko je koga i kako hrabrio, ko je kod koga i kako potražio utehu, ali, jedno je bilo neizbežno: srpski diktator se „obratio“ javnosti navodno nakon „radnog sastanka“ sa svojim bratom po pljački, autokratiji i političkom razbojništvu. Tom prilikom je, kažu saopštenja, govorio o društveno-političkoj situaciji u zemlji. A, ustvari, počeo je da preti pobunjenim studentima i građanima da je „sa obojenom revolucijom je gotovo„.

„Suviše sam ozbiljan čovek, ne bih vam nikad izgovorio da je kraj. Jedina mogućnost za obojenu revoluciju je da mene ubiju. Drugačiji način da je sprovedu ne postoji. I to vama na najotvoreniji način govorim, gotovo je sa obojenom revolucijom, gotovi su. Jer je narod shvatio ko je finansirao, za čije potrebe i kako i zašto je trebalo da odustanemo od Republike Srpske, kako i zašto je naš narod na KiM trebalo da ostane bez naše podrške„, govorio je AV i kao besan pas režao na sve i svakoga oko sebe.

Najavio je čak i nekakav telefonski razgovor (7.marta) sa predsednikom Ruske federacije Vladimirom Putinom. Ne bi bilo prvi put, niti neko čudo, da slaže kako su se čuli. Već dve godine ta „linija“ je u prekidu. U međuvremenu je barem dva puta „inscenirao“ razgovor sa Putinom koji se nije desio a jednom se pojavila i jedna lažna čestitka od Donalda Trampa, koja je nakon „provale“ na društvenim mrežama ubrzo nestala sa „vidika“.

Šta ustvari srpski diktator i njegov brat u nevolji, Milorad Dodik, pripremaju u skorašnjem periodu kako bi odbranili svoja kriminalna preduzetništva, svoju mafiju i svoje dobro povezane investicije, od kojih mogu da žive još neku deceniju na vlasti?

Iz samo jedne od brojnih izjava koje je A. Vučić dao ovih dana, može se videti kakvi sui m planovi. Ta izjava se potpuno podudara sa onim o čemu su Vučić i Dodik pričali u vili „Mir“, u Beogradu, 6. februara 2025. Plan je (prema   saznanjima izvora MT, vrlo bliskog Miloradu Dodiku, izazivanje masovne pobune u R. Srpskoj protiv daljeg ostanka u Bosni i Hercegovini, provociranje intervencije SFOR.a. Povezano sa tim, Vučić bi u Srbiji proglasio vanredno stanje, izveo vojno-policijske snage na ulice i primenio silu.

Pomenuti scenario, prema ovako očajničkom planu Vučića i Dodika, imao bi za cilj da se isprovocira „ruski stav“, odrešito izjašnjavanje Moskve (Vladimira Putina), a istovremeno i Trampovo pokroviteljstvo za ostvarenje ideje ujedinjenja srpskog entiteta BiH sa Srbijim.

Evo i čitave izjave srpskog diktatora koju treba razumeti upravo kao uvod u realizaciju svege prethodno rečenog:

„Zahvaljujem Dodiku na poseti. Onaj ko je pažljivo slušao njegove reči mogao je videti koliko je zabrinut. Kada čujete da se neko možda priprema za ratni sukob, ne možete a da ne budete i više nego zabrinuti. Zamolio sam Dodika da uputi ljude na razgovore. Dan nakon toga, umesto odgovora, stigla je salva patoloških uvreda. Oduvek sam smatrao da je svaki razgovor bolji i važniji od bilo kakvog pokazivanja snage, moći, sile. Nažalost, u ovom vremenu previranja u svetu, ako ste pažljivo slušali Ursulu i Makrona, jasno je da će Evropa pokušati da se izdvoji kao celina od SAD u narednom razdoblju. Evropi je, na neki način, potrebno da pokaže svoju moć. Kada je neko u teškoj poziciji i sateran u ćošak, tada poduzima iracionalne korake. U Sarajevu sa radošću gledaju na sve to i pokušavaju Evropu iskoristiti kao trojanskog konja za uništenje Republike Srpske.“

Takođe na dan 6. marta 2025., očito „prelomnog“  datuma i za Vučića i za Dodika,  u večernjim satima, američka ambasada u Sarajevu odgovorila je na jedno drsko Dodikovo pismo američkoj diplomatiji, u kome između ostalog kaže da neki od njih „još ne znaju da Bajden više nije predsenik„. Reakcija ambasade SAD bila je ekspresna pa je stiglo saopštnje ambasada SAD gde se između ostalog kaže:

„Poslednji potezi vlasti bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska (RS) smišljena su provokacija ustavnog poretka BiH i direktna pretnja stabilnosti i sigurnosti BiH, kao i strateškim ciljevima SAD…Svim političkim čelnicima, naročito onima koji stoje iza ovih odluka, poručujemo sledeće: suzdržite se od daljnje destabilizacije i zapaljive retorike. Uključite se u konstruktivan i odgovoran politički dijalog. Podržite demokratske institucije BiH i sprovodite vladavinu prava. Učinite sve što možete kako biste smanjili političke napetosti.„

Ubrzo je stigao i Dodikov odgovor: „Večerašnja objava ponavlja obrasce iz prošlosti i smatramo da ne odražava uravnotežen i promišljen stav nove administracije SAD. Verujemo da je ova reciklirana izjava poslana preko zaostalih članova osoblja. Uvek smo spremni na dijalog i stalno pozivamo na razgovor“.

Veliku grešku je Dodik napravio, jer se u sarajevskoj ambasadi SAD već odavno nalaze Trampovi službenici i već postupaju prema utvrđenom stavu koji je Tramp prema BiH imao i u svom prvom mandatu.  Samo poptuno politički nepismen čovek mogao je da isprovocira ovakvu reakciju nove administracije SAD.

Šta god da su Vučić i Dodik planirali, zagazili su na teren koji će obojicu odvesti na đubrište istorije. Vučića to ne bi pogodilo, ali bi ga dotuklo jedno pošteno suđenje i pravedna presuda za sva zla koje je naneo Srbiji i njenim građanima.