Rimljanima je bilo potrebno samo četiri godine  da shvate da je imperator Kaligula lud. Nakon što je za sentaora proglasio svog konja, dileme nije više bilo. Srbima je bilo potrebno 13 godina da shvate da je Aleksandar Vučić i njegova Srpska napredna stranka krenuli da razaraju Srbiju. Da reciklira njenu veru, istoriju, kulturu, da rasprodaje njenu imovinu, oranice, izvore, rudnike, javna preduzeća… Da ubije u nama i ono malo duše

Milovan Brkić

Milion građana Srbije je pobeglo iz zemlje, da se spasi nasilja, tihe smrti.

Ovaj sumanuti čovek je ljubio ruke svojim inostranim gospodarima. Uzimao je kredite, koje je prebacivao na svoje račune, gradio infrastrukturne objekte, na kojima je stranim investitorima i izvođačima radova plaćao trostruko veću cenu, da bi mu oni dali veliki procent provizije.

Velika propagnada laži prikazivala ga je kao Boga, čoveka koji je najugledniji čovek na planeti… Baš tako. Gde god je odlazio, nosio je darove, milione dolara, evra..

Statistika je surova. Eurostat je pedantno izračunao da smo zemlja i narod u nestajanju!

Svet je surov. Pred očima građana 200 država, Izrael, odnosno njegova vlada, masakrira stotine hiljada nenaoružanih Palestinaca. Ubijaju uglavnom starce, žene i decu. Nemilosrdno. Malo ko je osudio ovaj teror i unuštenje jednog naroda. I uništenje Srbije i njenog građana nikog nije doticalo.

Šizofreni tiranin je nastavio da ide do kraja..Da rasproda preostale rudnike, da opljačka budžet novim zaduženjima za izgradnju EXPO projekta, na kojem je odlučio da pokrade najmanje 10 milijardi, da dovrši “infrastrukturne projekte“. Od 390 tako urađenih projekata, svi su skloni padu i nisu za upotrebu, zaključila je građevinska inspekcija, nakon pada nastrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu.

Za vreme njegove tiranije ubijeno je preko 300 ljudi. Od Vladimira Cvijana, do inspektora policije koji su istraživali teške zločine.

Nisu svi policajci stajali iza Vučićevih zločina i pljački. Ni svi tužioci, ni sve sudije. Ali glavni jesu.

On je u Rijadu promenio veru, opisala je američka Obaveštajna zajednica. Ali njegovom pajtosu Prvoslavu (Porfiriju) Periću, patrijarhu srpskom nije smetalo da sve napade na SPC opravda, pohvali, da sve proda, izda. Profitirije voli novac, mada je monah.

U svetu u kojem je deinstitucionalizacija društva poprimila opasne razmere, u kojem tužilaštva i sudovi služe za lične interese čelnicima na vlasti, pokoreni su mediji, ugašene skoro sve slobode, satanizacija društva je popirimila katastrofalne odnose…

Srbiji se crno (za)pisalo. Tiranin Vučić je gradio puteve, prugu i gasovod za Loznicu, da preda infrastrukturu kompaniji Rio Tinto, od koje je uzeo ogromne pare, da počne sa iskopavanjem litijuma, a još 40 rudnika je namenio za kineske kompanije, uz provizuju. Invazija Kineza na Srbiju je kataklizmična. Oni su bestidni i nemilosrdni. Otimaju, pljačkaju, podmićuju. Hrle da osvoje Evropu, Afriku… Bolje reći, da ih porobe.

U januaru se desilo čudo. Američki predsednik Donald Tramp proglasio je da su pred američkim zakonima legitimni brakovi između žene i muškarca. Ostale (ne)mutacije ljudi nisu priznate, osim kao pravo na privatno osećanje ljudi, ali bez podsticanja države da ih u tome afirmišu, plaćaju, promovišu.

Ova odluka predsednika Trampa je istorijska. Izazvala je bes onih koji, nažalost, vladaju svetom na Zapadu. Protestvuju, ali i ostali građani stvoreni po Božjoj odluci, počeli su da se osećaju božjim bićima.

I Evropa je na samrti. U metastazi. je. Odlučuju pederi, lezbejke i krimosi. (Makron je oženio svog profesora, ali pod ženskim imenom. Kakva sprdnja sa Francuzima). Generalani sekretar NATO alijanse je deklarisani homoskesulac Mark Rute! Premijer Kanade, njegov topli brat Džastin Trido je podneo ostavku, posle susreta sa predsednikom Trampom… Podtlačeni su sindikati, mediji su pod lupom, sudovi su pod sve većim pritiscima.

Deinstitucionalizacija sveta je doterala cara do duvara.

Pad nastrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, koja je odnela 16 života a jednog grđanina teško povredila, pokazao je surovo lice srpskog tiranina i njegovog kartela. Počeo je da preti hapšenjem, progonom zbog širenja lažnih vesti i optužbih zbog korupcije. Svakodnevno su na videlo izlazili podaci, svedočanstva kako je Vučić Kinezima i njihovim komanijama trostruko plaćao izvedene radove, da pre završe na njegovom džepu.

Kap je prelila čašu nakon što je, po nalogu tužilaštva u Novom Sadu počelo hapšenje odgovornih, a prvi na čelu je bio ministar Goran Vesić. Vučić je na sva usta počeo da tuži tužioca i preti im zbog hapšenja Vesića, koji je, nakon tri dana, pušten na slobodu, a ostali su još u pritvoru.

Idemo dalje, vikao je Vučić! Onda su na scenu stupili advokati, jednomesečnim štrakom, đaci, srednjoškolci i studenti državnih univerziteta. Organizovano i odlučno, tražili su utvrđivanje istine. I kažnjavanje odgovornih. Nisu tražili ostavke ni Vlade ni Vučića.

Nema sumnje da su centri moći odlučni da pobunom srpskih studenata, sudija, tužilaca, advokata i građana, krenu ka stvaranju institucija u Srbiji, u Evropi i u ostalim delovima sveta.

Smrt padre Bergolja, čoveka koji je podržao sve perverzije zapadnog društva, urušavajući veru, pruža šansu da se i vernici vrate veri i hrišćanskim vrednostima.

Vučić je priteran uza zid. Nema više odstupnice.

Troje tužilaca, dvoje predsednika sudova, sprovode politiku tereora nad građanima, kojima tiranin godinama preti. U Trst je pobeglo preko 4000 milionera, kupujući stanove, kuće, imanja, fabrike… Otišli su mirno, uz aminovanje tiranina, koji se nada da će i on uteći.

U Evropi Evropsko javno tužilaštvo u Luksemburgu preuzima gonjenje kriminalca iz Srbije, vođa narko kartela, zbog trošenja evropskih fondova. Znaju da u Srbiji nije moguće ni za prekršaj da budu izvedeni pred sud. Oni su izvan zakona. O njima odlučuje tiranin.

U zatvoru se nalazi nekoliko stotina studenata, građana, novinara, koji su ustali protiv tiranije. Oni koji su pokrali milijarde, pod Vučićevom su zaštitom. Ali on je izgubio zaštitu od onih koji su ga 13 godina tetošili.

U zatvoru su Srđan Đurić, Srđan Nogo, Stefan Cvetković… Ja sam proveo više od 8 meseci u zatvoru zbog “pozivanja na nasilno rušenje ustavnog postupka“. Oslobođeni su Dejan Petar Zlatanović, Damjan Knežević.

Pred sudom ću se naći 23. aprila, pred sudijom Višeg suda Živkom Jevđenijevićem, koji pokušava da napakuje dokaze, ali mu to ne ide od ruke. Odredio je da Ministarstvo unutrašnjih poslova – nacionalni centar za veštačenje, potvrdi da me je urednik Srbin info pitao za mišljnje o skupu ispred Savezne skupštine. MUP je odgovorio “da nisu u mogućnosti da veštače, zbog bolovanja zaposlenog koji radi na poslovima veštačenja“. Jevđenijević je, van ročišta odredio komisiju veštaka. Posle dva dana dobio je odgovor da se glas sa kasete koju je sudija priložio, ne može veštačiti!

Sudija, obavešten sam, ići će dalje. Odugovlačiće postupak, nadajući se da ću umreti!

Ministarstvo pravde Sjedinjenih Američkih Država obavestilo je Ministarstvo pravde Srbije, da ne može da postupa po njihovoj zamolnici, kojom sam optužen za krivično delo uvrede. Odgovor je diplomatski. Pročitajte ga.

Vučić i njegov kartel ubijaju u nama i ono malo duše. Hoćemo li uskoro pobeći iz tog pakla?