Konačno nakon duge vladavine Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke došlo je do promene. Promena svesti kod građana nakon svega što se dešavalo od izdaja državnih i nacionalnih interesa do kriminala i korupcije koji su okovali društvo. Za vreme vladavine Vučića i Srpske napredne stranke najgori talog društva uspeo je da sa kupljenim diplomama a bez znanja dođe do pozicija koje nisu ni u najluđim snovima mogli ni da sanjaju. A onda se desilo čudo, zaključuje kolumnista Ljubomir Stefanović, urednik Yutyub kanala i portala Slavija info

Ljubomir Stefanović

Mladi i pismeni su se konačno probudili i shvatili da nije rešenje da odu odavde, već da je moguće da se ovde bore za normalniju državu. Incijalna kapisla bila je pad nadstrešice ali i bez toga kao što sam i pričao pre pada nadstrešice došlo bi do ovoga samo bi povod za konačni obračun bio drugi.

Nakon retardirane kampanje režima da se studenti i svi koji ih podržavaj,u a imaju uticaja u javnosti, predstave kao strani plaćenici, saradnici Hrvatske, obojeni revolucionari i slično, narod je shvatio i odbacio sve trovače na medijskoj sceni, a okrenuo se nezavisnim i kako smo ranije govorili, alternativnim medijima gde su mogli da vide istinu i činjenice a ne propagandu.

Priča o uvođenju vojnog roka je propala, isto kao i priča o odvajanju Vojvodine i vojvođanskom jeziku ali i deklaracija u Narodnoj skupštini Srbije. Sve ono što su alternativni mediji govorili zaista se dešavalo za razliku od mejnstrim medija koji su pumpali gluposti mi smo pumpali činjenice i bez obzira na to što nemamo mogućnosti koje imaju mejnstrim mediji (finansiranje) a pre svega zbog požrtvovanosti smo u svemu ovome uspeli da dođemo do većine građana Srbije.

Internet i društvene mreže sada kreiraju javno mnjenje a tu vlast očajno stoji jer zbog svoje bahtaosti i neprepoznavanja promena u tome se nije snašla. Verovatno je razlog i loša kadrovska politika jer je za ovo potrebna i kreativnost koja njima nedostaje.

Nakon stotina akcija građana širom Srbije usmerenih protiv bahatog režima Aleksandra Vučića on je odlučio da napravi kontrarevoluciju. Pa je u tom smislu angažovao bot timove za propagandu ali bezuspešno, onda je pojačao sa superbot timovima iz centra za društvenu stabilnost ali su i oni zahvaljujući pre svega Nikoli Joviću i twiter nalogu Bahati beograđanin, brzo raskrinkan, pa do javnih ličnosti koje ne botuju direktno već šire defetizam po društvenim mrežama ali sve je za sada bezuspešno.

Mladi uspešno već pola godine odbacuju svu njegovu propagandu mašineriju. Da stvar bude još i gora gledaju je sa gađenjem a tu pre svega mislim na Informer gde su organizovali i veliki protest zbog slavlja nakon delovanja zvučnog topa kojim je pucao na narod.

Kada nije uspeo da odsvira kraj za novu godinu i praznike a ni petnestog januara, pa petnestog februara pa petnestog marta najavio je kraj petnestog aprila. Ali onaj koji nije svirao početak neće svirati ni kraj.

Osim toga došao je na ideju pravljenja Ćacilenda koji je još više iziritirao narod a slično će biti i sa skupom koji planira od 11. aprila koji umesto da bude kraj obojenoj revoluciji biće oproštani skup režima. Studenti su kako ne bi došlo do sukoba koji režim želi odlučili da dvanestog aprila naprave skup u Novom Pazaru dok će druga grupa studenta koja je pošla za Strazbur vozeći bicikle upozoriti i Evropsku  uniju o čemu se ovde radi.

Iznošenje problema iz okvira republičkih granica generalno ne podržavam ali u ovom slučaju je to neophodno kao i pritisak da čelnici EU prestanu sa bilo kakvim vidom podrške hibridom režimu koji uništava osnovna ljudska prava. Verovatno se sad mnogi čude otkud da ja pišem o ovome ali pritisci koje smo svi trpeli svih ovih godina sada su došli na naplatu. Problem sa skupom koji će trajati tri dana je taj što niko neće doći dobrovoljno i što da nema hrane i koncerata bivših zvezda upitnih biografija ne bi okupio nikog. A i ovi koji se okupe bolje da nisu.

Skup je u cilju rebredniranja Srpske napredne stranke u pokret za narod i državu. Prosto je objasniti naziv i prvi i drugi Srpska napredna stranka je unazadila Srbiju a pokret treba da dokrajči narod i državu. U moru laži ovo je najveća da se čovek koji je pristao na Ohridski sporazum, potisao Vašingtonski i prihvatio Briselski bori za državu a tek za narod je upitno kada vidimo koliko je ljudi stradalo u mirnodopskom periodu.

Od stradanja u Savamali, Dubone, Orašja, Ribnikara, naplatne rampe, Ustaničke pa sve do pada nadstrešice na železničkoj stanici u Novom Sadu. Narod se osvestio nažalost tek kada je crna hronika uzela maha i kad je većina videla da niko ne odgovara za stradale. Zato sam ubeđen da je skup oproštajni jer malo ko je spreman čak i pod ucenom i za pare da prisustvuje anticivilizacijskom skupu.

Nakon debakla koji ga očekuje moraće da prihvati poraz a i buduće poraze. Studenti su za sada uspeli u nekim stvarima od smanjenja učešća za stanove do ajvećeg uspeha a to je pad Vlade ali nisu uspeli u svojim zahtevima a na prva četiri dodali su i peti a to je istraga o upotrebi zvučnog topa na najvećem protestu možda i u istoriji Srbije gde je potpuno nepotrebno upotrebljeno oružje na mirne građane. pritom nelegalno nabavljeno i pretplaćeno.

Istrajavanjem na zahtevima u vlasti neće ostati niko do narednih izbora ali treba u tome istrajati. Dobar primer mirnih demonstracija su litije u Crnoj Gori koje su trajale duplo više i dovele su do pada dobro ukorenjenog režim nakon tri decenije. Ovde neće trebati toliko vremena jer režim nije toliko ukorenjen kao tamo a ishod će biti isti.

Paralelno sa protestima imamo i bojkote ali i nagli pad životnog standarda jer se velika količina novca pre svega evra iznosi iz zemlje pa je danas u menjačnicama gotovo nemoguće kupiti nekoliko hiljada evra čak i sa najavama.

Sve ovo dovelo je da pada prometa i pada privredne aktivnosti a to svi osećaju. Posle toga ide smanjenje broja radnih mesta a vidimo i da je račun penzisko invalidskog osiguranja bio verovatno po prvi put u blokadi.

Režim je i ovo brzo obrisao kao i slike rekonstrukcije nadstrešice ali pojedini mediji i društvene mreže su prenele pravo stanje.

Pad je neminovan a završni deo najopasniji. Potrebno je da uradimo svi što je do nas da njegov skup bude oproštajni.