Nakon tri godine specijalne vojne operacije (SVO), Rusija je zadržala svoje pozicije na sva tri fronta: vojnom, ekonomskom i ideološkom. Do tog zaključka su došli sociolozi iz Ruskog centra za istraživanje javnog mnjenja (VCIOM), koji su predstavili izveštaj povodom trogodišnjice SVO. Odluku o sprovođenju SVO je tokom sve tri godine podržavalo manje od dve trećine anketiranih. Pritom, 92% građana smatra sebe patriotama (naspram 80%  2016. godine).

Piše: Maksim Stoletov

„Najvažnija pobeda koju je Rusija već dobila za pomenute tri godine jeste pronalaženje sebe, jačanje ruskog identiteta, rast samopoštovanja, učvršćivanje statusa Rusije kao jednog od ključnih igrača na svetskoj sceni„, primetio je direktor VCIOM-a Valerij Fjodorov u izveštaju pod nazivom „Tri godine SVO: Rat svetova. Rezultati“, koji je predstavljen na okruglom stolu Ekspertskog insitituta za društvena istraživanja.

Rezultati VCIOM-ove ankete iz juna prošle godine pokazuju da je nivo patriotizma u Rusiji porastao do 94%, rekao je Fjodorov. Prema njegovim rečima, „danas je normalno da se bude patriota. Od onih koji su sebe okarakterisali kao patriote, 32% je odgovorilo da bi pre rekli da su patriote (nego što bi rekli da nisu), a 62% su nesumnjivo patriote.“ I još, ponos prema Rusiji oseća 52% Rusa, veru i ljubav prema domovini 45%, odnosno 43%. Danas je 81% ispitanika „ponosan na zemlju“.

Politikolozi koji su učestvovali na prezentaciji rezultata istraživanja izrazili su mišljenje da je pred nama „novi svet“, koji jednostavno mora postati pravedniji. Nadajmo se…

Nažalost, postoje i statistike druge vrste. Tako je nedavno Moskovski okružni sud osudio na 15 godina zatvora 24-godišnjeg R. Boldireva zbog diverzije na železničkoj pruzi. Prema saopštenju FSB (Federalna služba bezbednosti), na potezu Podolsk-Grivno Kursk, osuđeni je zapalio relejni orman. Zatim je trebalo da demonstrativno spali Kuran u Moskvi, ali nije uspeo – uhapsili su ga.

Naravno, to nije jedini takav slučaj. Prema informacijama uprave za saobraćaj Ministarstva unutrašnjih poslova Rusije za Centralni federalni okrug, prošle godine u zemlji je registrovano dvostruko povećanje slučajeva paljevina na objektima železničkog saobraćaja. Policija je uspela da uhapsi 61 prestupnika. Ukupan broj prestupa je na nivou prethodne godine i iznosi 5000 slučajeva. Pritom je stopa otkrivanja zločina dostigla 80%.

Od prestupa, najviše ima krađa, stopa njihovog otkrivanja porasla je na 65%. Prethodno je objavljeno da je sud Moskovske oblasti uhapsio dve osobe zbog paljenja električnih vozova. U drugom slučaju, sud je izrekao kaznu muškarcu za pokušaj paljenja relejnih ormana u Sevastopolju, u Sverdlovskoj oblasti su tinejdžeri zapalili relejni orman takođ za „velikodušnu“ nagradu od 30.000 rublji.

Osim toga, Federalna služba bezbednosti RF je saopštila da je sprečila terorističke akte u nekoliko regiona RF. Njih su pripremali agenti specijalnih službi Ukrajine.

Na primer, u Saratovskoj oblasti divezant se spremao da digne u vazduh auto radnika lokalne administracije. Prema podacima FSB, strane specijalne službe su vrbovale tog Rusa prošle godine. On je prošao obuku u Ukrajini i vratio se u domovinu gde je iz skrovišta uzeo oružje i eksploziv. (Neko ih je tu ostavio.)

Tokom hapšenja, diverzant je počeo da uzvraća pucnjavu i bio je likvidiran. Planirajući krivično delo, pratio je kretanje državnog službenika, a takođe je sakupljao obaveštajne informacije o vojnom aerodromu u Engelsu i beležio rezultate udara bespilotnih letelica protivnika po objektima energetskog kompleksa.

Ili, u Zabajkalskoj oblasti, 20. februara je regionalni sud doneo osuđujuću presudu lokalnom stanovniku koji je bio okrivljen za izvršeno krivično delo po čl. 275 Krivičnog zakona RF („Izdaja države“). Kako je prenela pres-služba regionalnog ogranka Uprave FSB-a, prestupnik je administrator Telegram kanala „koji je pod kontrolom ukrajinske službe bezbednosti“, na kojem je „vodio antirusku propagandu“. Pored toga, sakupljao je lične podatke o vojnicima i njihovoj rodbini, a ove informacije je „davao strancima“. Nakon presude, narednih 18 godina biće u zatvorskoj koloniji strogog režima. Uzgred, ovaj zločinac je zadržan na rusko-mongolskoj granici. FSB raspolaže informacijom o tome da je posle prelaska u Mongoliju on „planirao da se javi ambasadi SAD i da zatraži politički azil“.

Nedavno su iz pres-službe Moskovskog gradskog suda saopštili za RIA Novosti da je sud osudio na 17 godina ruskog državljanina D. Šatresova takođe zbog krivičnog dela izdaje države. On je nameravao da obaveštajnoj službi SAD preda tajne podatke. U januaru 2024. Šatresova su uhapsili radnici ruskog FSB-a prilikom pokušaja predaje tajnih materijala.

Gotovo istovremeno u Krasnodaru su uhapsili pilota zbog sumnje da izdaju države. O tome je 24. januara izvestila Uprava FSB (UFSB) RF za taj region. Ustanovljeno je da se on samostalno povezao sa volonterom koji je vršio prikupljanje novčanih sredstava za finansiranje ukrajinske vojske. Kasnije je od ukrajinske strane dobio potrebne instsrukcije za prenos sredstava i bavio se time pomoću servisa za razmenu elektronskog novca i kriptovaluta. Istražno odeljenje UFSB RF Krasnodarsog kraja je optužilo uhapšenog za krivično delo. Nekoliko dana ranije, uhapšen je građanin Sevastopolja, osumnjičen za izdaju države. Utvrđeno je da je vojnoj obaveštajnoj službi Ukrajine slao podatke o lokacijama ruskih snaga PVO i jedinica Crnomorske flote.

Prošle godine osam građana Rusije osuđeno je na izdržavanje kazne zatvora u kaznenim kolonijama na rok od 16 do 22 godine. Prema zadacima ukrajinskih specijalnih službi, oni su palili objekte saobraćajne infrastrukture, volonterske organizacije, planirali su terorističke akte na mestima gde su razmeštene ruske vojne jedinice, sve to za minimalnu nagradu. O tome je 21. februara govorila FSB RF. Precizira se da su osuđeni planirali ili izvršili protivpravna dela na teritoriji Krasnodarskog kraja, Belgorodske, Kurske, Kemerovske, Čeljabinske i Orenburške oblasti.

Nažalost, spisak sličnih zločina je dugačak.

Nacionalni antiteroristički komitet je saopštio da je sprečio 190 terorističkih dela 2024. godine. A prema podacima za prošlu godinu, organi za sprovođenje zakona su neutralisali 38 i uhapsili više od 1,7 hiljada razbojnika i njihovih saučesnika, presekli oko 2.700 prestupa u sferi nezakonite prodaje oružja, zaplenili više od 100.000 jedinica vatrenog oružja i više od 5.500 eksplozivnih naprava.

S druge strane, sudovi su za izdaju države i špijunažu izrekli kaznu stotini lica, četvoro ljudi je lišeno vojnih činova i državnih nagrada. Jedan optuženi je osuđen na doživotni zatvor. Stručnjaci su primetili da je pravna norma koja je, po zastupljenosti, „najviše napredovala“, još 2023. godine postala ona o izdaji države. Širi se geografija sprovođenja zakona, raste dužina kazni, a tuženi postaju i penzioneri i gotovo pa deca. Stiglo se dotle da je na četiri godine zatvorske kolonije opšteg režima osuđen školarac koji tek što je postao punoletan.

Ovo je indikativno ne samo zbog uzrasta optuženog, nego i zbog vrste prestupa. Do SVO, član o izdaji države ticao se ljudi koji su imali pristup državnim tajnama. Međutim, u poslednje dve godine unete su brojne izmene i dopune kojima je član o izdaji države proširen. Na primer, pojavila se klauzula o „drugoj pomoći“ stranoj državi, koja je usmerena protiv bezbednosti Rusije. Sada, razlog za pokretanje postupka može da bude 50 evra koji su uplaćeni kao pomoć Oružanim snagama Ukrajine ili fotografije vojne tehnike koje su poslate na sumnjive adrese.

 Formalno, građanina množete poslati u zatvor čak i zbog toga što je prebrojao vojnu opremu, vojne jedinice ispred svoje zgrade, i to preneo nekome kome ne treba. Ipak, ključno je vrbovanje od strane specijalnih službi.

Češće nego pre izdajnici su uhvaćeni zbog prikupljanja i predavanje podataka koji predstavljaju državnu tajnu, na drugom mestu su „druge informacije“ koje se tiču izdaje države, na trećem – špijunaža.

Tokom SVO pojavio se i novi razlog za pokretanje krivičnog postpuka – prelazak na stranu protivnika. Krivična dela pokreću se po celoj zemlji, od Dalekog istoka do Kalinjingrada. Glavni osumnjičeni postaju vojnici, naučnici i političari, ali sve češće i obični građani koji žele da zarade.

SVO, naravno, diktira novi poredak – sa izdajnicima, špijunima i diverzantima mora se odlučno razračunati. Ministarstvo unutrašnjih poslova Rusije objavilo je u januaru: „Od početka SVO, u 58 regiona je zabeleženo 220 dela povezanih s napadom na vojne komesarijate i državne objekte i njihovim paljenjem, od kojih je 85% otkriveno – 220 lica je identifikovano, od kojih 15 nisu punoletni.“ Kako je rekao načelnik Odseka za organizaciju sprovođenja zakona u stambenom sektoru MUP-a Rusije Stanislav Kolesnik, u pomenutom periodu registrovano je 184 slučaja diverzija na železničkim prugama. Kolesnik kaže da je 141 osoba, od kojih 15 tinejdžera „izvršilo ovaj čin“. Ukrajinske specijalne službe pokušavaju da, za nadoknadu, angažuju ruske tinejdžere za izvršavanje diverzija na objektim infrastrukture i organa vlasti, rekao je on.

U rizičnoj grupi se pre svega nalaze deca iz siromašnih porodica i oni koji „nemaju moralne principe i koji su spremni da radi ostvarivanja dodatne zarade izvrše bilo koju akciju, bez obzira na opasnost po društvo“.

Kao primer, Kolesnik je naveo slučaj koji se dogodio u Hersonskoj oblasti: specijalisti ukrajinske vojske su u prepisci ubedili 15-godišnjeg momka da im dostavi fotografije o rasporedu ruske vojne tehnike. Tinejdžera su morali da smeste u „zatvor za maloletnike“.

Organi za sprovođenje zakona nastavljaju da evidentiraju slučajeve u kojima tinejdžeri šalju fotografije vojnih objekata i delovanja PVO ukrajinskim specijalnim službama. Neretko ova deca ne razumeju kome šalju ove fotografije. Kako je izjavila Elena Varlamova, zvanični predstavnik Uprave FSB RF za Republiku Krim i grad Sevastopolj, u zemlji se ozbiljno razgovara o snižavanju starosnih granica za član koji se odnosi na izdaju države, sa 16 na 14 godina.

Prema svedočenjima stručnjaka koji se bave informatičkom bezbednošću, na internetu je, u projektu za ispiranje mozgova građana Ruske Federacije, uključeno oko 5.000 vojnika NATO država.

Ne može svako da odoli takvom informatičko-psihološkom pritisku. Ali niko ne može pobeći od odgovornosti za dela protiv svog naroda. Tako da, kako se kaže, sedam puta meri, pre nego što jednom isečeš – isečeš sebe od domovine. Direktor za nauku Ruskog vojnoistorijskog društva Mihail Mjagkov je ubeđen da je „Nirnberg 2 neizbežan. Dosledno evidentiramo sve prestupe neonacista i stranih najamnika. Samo je pitanje vremena kada će se njima baviti javni i međunarodni tribunal. Druga stvar je što treba stvoriti oruđe za krivično gonjenje zločinaca i ojačati potrebu za njegovim delovanjem u javnoj svesti. Želim da skrenem pažnju svima njima da više neće biti onako kako je bilo. I u pozadini uspostavljamo red i menjamo odnos prema našoj bezbednosti.“ Najvažnije: imamo za to pouzdanu društveno-političku osnovu.

Odluku o sprovođenju SVO, rekao je Valerij Fjodorov, tokom sve tri godine podržavalo je manje od dve trećine ispitanika. Građani nisu samo deklarativno davali podršku, već su se njome bavili i u praksi, pa je pomoć vojnicima i žiteljima novih teritorija „postala nova društvena norma“, istakao je on: 67% anketiranih je reklo da je bar jednom pružilo takvu pomoć.

Pritom, front je pokazao veliko zajedništvo s pozadinom: od početka SVO, odrdenjem i medaljama nagrađeno je oko 500.000 ljudi, zvanje Heroja Rusije zaslužilo je oko 400 ljudi.

Sredinom decembra prošle godine Vladimir Putin je rekao da je od početka 2024. godine ugovor o stupanju u vojnu službu sklopilo više od 430.000 ljudi, u poređenju sa 300.000 od prethodne godine. Tako da broj onih koji žele da stupe u redove ruske armije ne da ne presušuje, nego raste. Tekstovi u orgomnoj većini publikacija i medijski nastupi bili su isključivo o platama i beneficijama onih koji su svojom voljom otišli na front. Da, to je važno, ali su mnogo važniji motivi zbog kojih su Rusi stali u odbranu svoje domovine.

Takođe, više od polovine Rusa je dobrovoljno davalo novčane priloge za pomoć vojnicima i civilima. Pritom, 53% je davalo novac za pomoć vojsci i/ili civilima koji su stradali tokom SVO, češće su to činile žene i ispitanici uzrasta od 30 do 59 godina. Od njih, 28% je davalo novčanu pomoć i za vojsku i za civile, 12% samo za civile, a 13% za vojnike, dok 45% anketiranih nikome nije davalo novčanu pomoć. Takve informacije, po našem mišljenju, u određenoj meri, karakterišu stanje ruskog društva.

Ovu karakteristiku značajno dopunjavaju i druge činjenice. Kako je, tokom kongresa partije Jedinstvena Rusija, u decembru prošle godine, rekao predsednik RF Vladimir Putin, svi regioni i opštine u državi daju pomoć sponzorisanim teritorijama. A i tokom emisije „Direktna linija“, sumirajući 2024. godinu, šef države je govorio o tome da je na novim teritorijama počeo sa radom vecìi broj društvenih objekata, da je tamo ponovo uspostavljena 21.000 objekata, od kojih 11.000 o trošku saveznog budžeta, a 10.000 o trošku regiona-sponzora. I još jedan detalj o brizi ruskih građana: u tekućoj godini vlada će izdvojiti više od šest milijardi rubalja za penzije stanovnika Donjecke i Luganske NR, kao i Zaporoške i Hersonske oblasti.

Na kraju, u VCIOM-u napominju da su za tri godine SVO vlasti RF prevazišle dugogodišnje verovanje građana u nepravednost društvenog poretka. Sa takvim tužnim zaključkom se 2021. godine slagalo 62% ispitanika (naspram 33% onih koji su smatrali da je život u Rusiji pravedno ustrojen), a danas su ti pokazatelji faktički jednaki (46%, odnosno 47%).

Valerij Fjodorov misli da je reč o „pojavi očiglednog trenda“, čemu su doprineli „smanjenje ekonomske nejednakosti, rast plata, preraspodela finansijskih tokova i ekonomski bum u nizu regiona“.

Bez obzira na to, „Velika igra“ se, prema njegovim rečima, nastavlja i „mi smo ponovo na raskrsnici“, ali smo spremni za sve moguće scenarije. Uostalom, u poslednjih nekoliko godina, rusko društvo se nalazilo u aktivnoj potrazi za nacionalnom idejom koja bi ujedinila narod, odredila ciljeve za budućnost. To je iscrpno formulisao predsednik Putin u svojim govorima.

Prema Putinovim rečima, patriotizam se sastoji u tome da se posvetite razvoju zemlje, njenom kretanju napred. „To uopšte ne znači da stalno treba da se vraćamo na našu slavnu prošlost, već je potrebno da gledamo u našu, ne manje slavnu i uspešnu, budućnost. U tome je ključ uspeha“, rekao je predsednik.

Važnost takvog pristupa potvrđuje istorija Rusije: u raznim etapama, upravo je patriotizam naroda bio jedan od osnovnih faktora koji je obezbedio održivost društva i države. Tokom mnogih vekova, Ruska država (Rus – Rusija – SSSR) bila je izložena spoljašnjoj opasnosti, zato je društvena svest uvek objedinjavala patriotizam i zaštitu otadžbine. Vojno-patriotsko vaspitanje, povezano sa dužnošću služenja otadžbini, istorijski je bio najjači pravac obrazovanja u sovjetskom periodu.

Kako da se ne složimo sa političkim filozofom, rektorom Ruskog pravoslavnog univerziteta Svetog Jovana Bogoslova, savetnikom predsednika Državne dume, Aleksandrom Šćipkovim, koji kaže: „Više nije mogucìe podizati egoiste i radnike na određeno vreme. Pogled na svet koji kaže „posle nas potop“ je destruktivan. Upravo zbog tog pogleda na svet našli smo se u situaciji neograničenog globalnog konflikta. Ne uspevši da 1990-ih zaštitimo svoje svetinje unutar zemlje, sada smo prinuđeni da ih branimo od kolektivnog Zapada s oružjem u rukama. Zato je nivo patriotizma najvažnije pitanje našeg vremena.“