Izjava Donalda Trampa o uvođenju „ogledalo“ carina ili „međusobnih“ carina na uvoz iz više od 180 država i teritorija, došlo je kao grom iz vedra neba. O svojoj novoj ekonomskoj politici, američki predsednik je govorio i ranije, ali niko nije mogao da pretpostavi da će carine biti uvedene u jednom danu, odjednom, „u režimu vanrednog stanja“, što je i izazvalo paniku na berzama. Zapadni mediji su istog dana objavili da su „gubici američkih investitora za jedan dan iznosili 2,5 triliona dolara“. Berze Evrope i Azije uhvatila je groznica.

Piše: Jurij Aleksejev

Uvozne carine, koje je SAD uvela gotovo celom svetu, nastavljaju da proizvode razorne efekte. Kako prenosi agencija Blumberg, dolar je za jedan dan pao odjednom za 2,1%, što je „bio najoštriji dnevni pad ovog pokazatelja od 2005. godine“. Imajući u vidu nestabilnost na tržištima, ukupno bogatstvo 500 najbogatijih ljudi na svetu se smanjilo za 208 milijardi dolara. Gardijan konstatuje da je „izjava predsednika SAD izazvala haos na tržištu, a preti i da preraste u trgovinski rat i recesiju u SAD“. A France 24 primećuje da Tramp raspiruje „globalni trgovinski rat, koji može da podstakne inflaciju i uspori ekonomski rast“.

O katastrofalnom padu berzi u Aziji i Evropi pisao je i Njujork tajms, a Rojters je nedelju nakon uvođenja carina nazvao najgorom za naftnu industriju poslednjih meseci. Odluka Organizacije zemalja izvoznica nafte i njihovih saveznika (OPEK+), koja se odnosi na realizaciju sopstvenog plana za povećanje proizvodnje nafte, još više je dolila ulje na vatru. Sada je pad cena nafte nezaustavljiv.

Oluja na berzama nije ni iznervirala, ni iznenadila predsednika Trampa. On je rekao novinarima da je to i trebalo očekivati, i uporedio je SAD sa bolesnim pacijentom kojem je potrebna operacija. A generalno, Tramp misli da „sve ide jako dobro“.

Razgovarajući sa novinarima u predsedničkom avionu Air Force One, Donald Tramp je govorio o trilionima dolara investicija koje dolaze u SAD od kompanija koje su pokazale želju da svoju proizvodnju prebace u SAD da bi izbegle carine.

A da li će on omekšati svoju carinsku politiku prema nekim zemljama, koje su opravdale njegova očekivanja, zavisiće od toga mogu li oni zauzvrat da predlože nešto „fenomenalno“. Druge zemlje, kako Tramp tvrdi, već odavno eksploatišu SAD i on želi to sve da zaustavi. Tramp je nazvao svoje hitne mere „deklaracijom ekonomske nezavisnosti SAD“, ili „Danom oslobođenja“, izjavivši pritom da same SAD nisu toliko teško pogođene kao Kina, koja je, kako tvrdi, izgubila mnogo više.

Gromoglasna najava ekonomske revolucije u stilu šoua koji toliko voli američki lider, mnogi nisu pozdravili. Demokrate su pozvale da se Trampu ne veruje na reč i založili su se za njegov što skoriji opoziv, dok se Amerika nije raspala pod pritiskom njegovih reformi. Protivnici su ironično nazvali iznenadne Trampove postupke „danom oslobođenja od razuma, logike i zdravog razuma„.

Časopis Ekonomist piše da Tramp seče granu na kojoj sedi, vraćajući trgovinsku politiku Amerike u 19. vek i „pokušavajući da konačno stavi tačku na epohu slobodne svetske trgovine koja je Americi donela neviđeno blagostanje“. Međutim, Donald Tramp i sam je priznao na svojoj društvenoj mreži da „SAD čekaju teška vremena, ali da će konačni rezultat biti istorijski“.

Da je Tramp objavio globalni rat carinama za vreme svog prvog mandata, najverovatnije bi ga brzo sklonili s vlasti kao „ruskog špijuna“, koji zadire u najsvetiju stvar svoje zemlje. Sada je mnogo teže da se to učini. Za sada je stvar rezultirala samo masovnim protestima po SAD u stilu obojenih revolucija protiv politike američkog lidera i šefa Odeljenja za efikasnost vlade (DOGE) Maska, čiji su odjeci stigli i do Nemačke i Engleske.

Počeli su da se kolebaju i neki od Trampovih saradnika. Republikanac Ted Kruz, kako piše Fajnenšel tajms, upozorio je „na mogući problem u njegovoj partiji na međuizborima 2026. godine, ako Trampove carine dovedu ekonomiju SAD do recesije“.

Treba pretpostaviti da je, pribegavajući vanrednim merama, 47. predsednik SAD i sam bio savršeno svestan mogućih rizika. Ali na brzoplete poteze primoravaju ga problemi koje mu je ostavio njegov prethodnik Džo Bajden, koji je specijalnim ukazom dozvolio sebi da troši budžetski novac u ogromnim količinama i da dovede državni dug do svemirskih visina.

Finansijska piramida, koja je dostigla neviđene visine kada je reč o zaduženosti, može u bilo kojem trenutku da se sruši, a ogromna zemlja da izgubi sposobnost da ispunjava svoje obaveze prema kreditorima. Bez radikalnih promena ne može da se zaustavi uništenje privrede. Kada se ne bi preduzele odlučna nere, onda bi „datum X“ na koji upozorava Centar za dvopartijsku politiku (Bipartisan Policy Center) mogao da nastupi već u julu ove godine.

Ogroman iznos duga Vašingtona prema kreditorima iz celog svega porastao je do kolosalnih razmera – 36,6 triliona dolara (ili 122,6% BDP-a). Sa hroničnim budžetskim deficitom (oko 2 triliona dolara), ova suma izgleda jednostavno katastrofalno, zato što servisiranje ovako velikog duga traži skoro 900 milijardi dolara dodatnih troškova godišnje.

Trampovi prethodnici pozajmili su toliko da dugovi vise kao težak teret nad buducìim generacijama. „Masovne“ carine, po mišljenju Trampa, trebalo bi da promene opaku praksu beskrajnih zajmova, poravnaju trgovinski bilans i pokrenu „istorijsku reindustrijalizaciju“, a istovremeno da ohlade usijane glave demokrata, da se osvete EU, koja je dugo godina gazila američke ekonomske interese, da održe lekciju drugim protivnicima i zaprete Kini.

Nisu svi spremni da uđu u ring i boksuju s Amerikom. Koncern Stellantis je među prvima odreagovao na nove carine, objavivši da će privremeno zaustaviti proizvodnju u dve ključne fabrike. U kanadskom Vindzoru, gde se sklapaju popularni Chrysler Pacifica, rad su takođe obustavili na dve nedelje. Istovremeno, meksička fabrika u Toluki, koja proizvodi terence Jeep Compass, obustavljaju rad do kraja aprila. Stellantis je zaustavio fabrike u Meksiku i Kanadi. Nissan je jedan od prvih koji je počeo da premešta sklapanje terenskih vozila Rogue iz Japana u Ameriku. Vijetnam, na koji je usmeren jedan od najjačih američkih udara, već je predložio Trampu međusobno snižavanje carina. Kambodža je otišla još dalje, snizivši carine za 19 kategorija američke robe sa 35 na 5%.

Kina je pokazala karakter i odgovorila istim merama, podigavši carine za američku robu na 34%. Francuska je pozvala evropske kompanije da privremeno zamrznu investicije u SAD. Moguće je da će deo svog izvoza pogođene zemlje sada želeti da transportuju preko trećih zemalja, uključujući Tursku. Ipak, takav korak, upozoravaju analitičari, može biti opterećenje za lokalne turske proizvođače, koji neće moći da se takmiče sa jeftinom kineskom robom. EU se za sada samo savetuje i sprema se za odgovor velikih razmera na akcije Vašingtona.

Trampova administracija uverava da je sve u njenim postupcima unapred proračunato i da tu ne može biti greške, iako priznaje da će sveobuhvatno povećanje carina naneti udar međunarodnoj trgovini, što znači i da će usporiti svetsku ekonomiju, koja se ionako danas ne oseća dobro.

Kako piše Blumberg, dolazi „nova era rizika“, povezana sa padom izvoza u SAD. Analitičari transnacionalne korporacije Goldamn Sachs Group upozoravaju na pretnje bazne inflacije, slabljenja privrednog rasta i povecìanja rizika od recesije.

Posledice nove carinske politike SAD u raznim zemljama manifestovacìe se na različite načine. Moćna kineska ekonomija, sa centralizovanim sistemom upravljanja, kako smatraju mnogi analitičari, preživeće carinski napad SAD. A Japan, koji je na prodaji automobila u SAD zarađivao desetine milijardi dolara, suočiće se sa ozbiljnim teškoćama, zato što je malo verovatno da će moći da osvoji takav džekpot na drugim tržištima. Ali teže nego drugima biće Evropljanima. Izvoz u SAD prošle godine doneo je EU 531,6 milijardi dolara.

Uspostavljanje „novog strateškog partnerstva sa Centralnom Azijom“ i Kinom, o kojem je govorila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, neće biti jednostavno, zato što će morati da se uzmu u obzir i ruski interesi.

Analitičari obraćaju pažnju na to da Rusija nije dospela na Trampov „carinski spisak“. Ministar finansija SAD Skot Besent je objasnio ovaj „nesporazum“ činjenicom da SAD ne trguju sa Rusijom koja je pod sankcijama. I zaista, obim bilateralne trgovine nije veliki (2024. godine SAD su kupile našu robu u vrednosti od samo 3,5 milijardi dolara).

 Istovremeno, Amerikanci nisu spremni da poptuno odustanu od ruskog đubriva, uranijuma i titanijuma, bez kojih je teško razvijati ekonomiju. Između dve, za sada još uvek neprijateljske zemlje, u prometu je više robe nego između SAD i npr. Bruneja i Mauricijusa, koji su se našli na Trampovom spisku carina.

Trampove carine ne predstavljaju neposrednu pretnju za rusku ekonomiju, ali mogu da utiču na nju posredno, pre svega pri preraspodeli trgovinskih tokova. Moguće su određene poteškocìe u paralelnom uvozu, ali cìe nam iskustvo ovih godina sankcija sigurno pomocìi da ih prevaziđemo.

Prijateljske zemlje će povećavati svoje trgovinsko-ekonomsko prisustvo na našem tržištu, da bi kompenzovale gubitke od carina. S jedne strane, čini se da je to dobro, ali je u isto vreme nejasno kako cìe se naši partneri ponašati u situaciji koja je postala teža za njih, u kojoj meri ćemo moći da računamo na njih.

Pred Rusijom je glavni zadatak – da diverzifikuje sektor goriva i energije, pre svega naftni i gasni kompleks, fokusirajucìi se na preradu i dobijanje dodatne vrednosti. Tada nam ni izvesno smanjenje eksterne tražnje nafte i gasa necìe naneti štetu.

Na opšte iznenađenje, pod Trampove carine, kao što je poznato, dospela su i takva ostrva, udaljena od SAD, kao što su Tokelau (koji ima samo 1.500 stanovnika) i Špicbergen na kojem živi samo 2.500 ljudi. Takođe i ostrva Herd i Makdonald koja pripadaju Australiji, a na kojima ne žive ljudi, ali zato obitavaju velike populacije pingvina.

 Uzgred, Rusija se našla u grupi zemalja oslobođenih od američkih carina, zajedno sa Kubom, Belorusijom i Severnom Korejom. Pres-sekretar Bele kuće Karolin Levit je objasnila da ni Rusija ni druge, njoj prijateljske zemlje, nisu potpale pod Trampove sankcije zbog velike strogosti sankcija koje prema njima već deluju. Mada, na Iran, koji je takođe pod sankcijama, takva „milost“ se, iz očiglednih razloga, ne odnosi.

Glavni princip u izračunavanju „ogledalo“ carina bio je da njihova vrednost bude približno upola manja od tarifnih i necarinskih barijera koje je jedna ili druga država uvela za robu iz SAD. Tako da maksimalna vrednost trgovinskih carina može da dostigne 50%, minimalno 10% (za Veliku Britaniju, na primer), a za Vijetnam, koji ubrzano širi saradnju sa Rusijom, carine su 46%, za Japan, koji je svoje milijarde poverio američkoj „kasici prasici“ – 24%, za Indiju, koja ne želi da se svađa ni sa Rusijom ni sa SAD – 26%.

Postaje očigledno da Amerika, ostvarujući svoje sopstvene ciljeve i besramno zadirući u interese drugih država, krši postejeći svetski poredak, koji je izgrađen na pravilima globalne ekonomije. Rešivši svoje taktičke zadatke, Amerikanci teško da će odustati od ideje restauracije svoje globalne dominacije i probaće da potčine svet na uobičajen, agresivan način.

Ali to će biti moguće u budućnosti. Za sada, Trampova administracija moraće da preduzme druge, nepopularne mere.

Analitička agencija Blumberg predviđa smanjenje troškova SAD za 1,2 triliona dolara u tekućoj finansijskoj godini, koje su novinari nazvali najvećim od vremena Velike depresije. Pod „budžetskom giljotinom“ će se pre svega naći najobimnija socijalna davanja. I ne radi se samo o otkrivenoj prevari sa socijalnim davanjima, u kojoj su učestvovali državni službenici koje su postavile demokrate, koji su nastavili da ova davanja isplacìuju ljudima koji su davno umrli. Državni sekretar Marko Rubio, najavio je smanjenje 83% programa, pravdajucìi takvu odluku činjenicom da se ogromne sume uopšte nisu trošile u nacionalnom interesu.

Ne treba zaboraviti ni glavnu parolu predizborne Trampove kampanje: „Učiniti Ameriku ponovo velikom“, kako kroz vraćanje u zemlju stare proizvodnje koja je odavno, zbog jeftine radne snage, prebačena u Aziju, tako i kroz privlačenje novih, na primer iz Evrope, gde su veliki problemi s ekonomskim rastom. Ako se to desi, onda će američka ekonomija dobiti snažan impulus. A ako se ne desi, onda, s visokim carinama na uvoz, lokalna preduzecìa takođe mogu pokušati da organizuju ekonomski oporavak i rast.

Ako se trgovinski partneri osmele, ujedine se i daju simetričan odgovor na carine, onda će inflacija u SAD da poraste na 4-5%, što će izazvati pad ekonomije i pogoditi novčanike običnih ljudi. Tada ih čeka rast ne samo cena automobila, već i rast cena sve uvozne robe, od italijanskih Ray-Ban naočara do švajcarskih kapsula za kafu Nespresso i čeških bolničkih kreveta.

Poskupljenje popularne robe, prema proračunima ekonomista, može da poveća troškove američkih domaćinstava više od 1000 dolara godišnje. BDP SAD može da padne do 1%.

Za svetsku ekonomiju, negativni efekti carina pojaviće se kao usporavanje ekonomskog rasta i obima svetske trgovine, jer uobičajeni lanci snabdevanja mogu biti poremecìeni. Za Rusiju, koja ne učestvuje direktno u carinskom ratu, glavni problem cìe proizacìi iz pada potražnje za energentima od strane velikih azijskih zemalja.

Trampove akcije donekle podsećaju na vreme perestrojke, kada su reforme prezrele, a neodlučnost rukovodstva zemlje dovela do toga da je rusku ekonomiju bilo potrebno hitno spašavati. Ali za razliku od američkog predsednika, koji teži da radi u interesu svoje zemlje, privlačeći patriotske snage, mladoreformatori koji su došli na vlast početkom 1990-ih, direktno su delovali u potpuno suprotnom smeru, gazeći sve sovjetsko i suviše verujući zapadnim savetnicima koji su aktivno radili, ali ne u interesu za njih strane zemlje.

Časopis Ekonomist je stavio na naslovnu stranu Trampa, koji odseca SAD od ostalog sveta. „Operacija završena! Pacijent je živ i već se oporavlja. Prognoza je da će pacijent uskoro biti mnogo jači, veći, bolji i stabilniji nego ikada pre!“, napisao je američki predsednik na svojoj društvenoj mreži Truth Social. Što bi se reklo – vreme će pokazati.