Uoči pada s vlasti Slobodana Miloševića, ulice Srbije ličile su na lice latinoameričkih gradova. Ubijalo se, pljačkalo… Vlast nije uspevala, ili nije imala snage da odgovori na pitanje ko je ubio toliko ljudi, među kojima su bili i značajni predstavnici vlasti. Danas je slika skoro ista. Da li i ovi idu u prošlost?

M. Grabež

Ubijen je i zamenik ministra unutrašnjih poslova Radcvan Stojčić Badža, ministar odbrane Pavle Bulatović, načelnik Uprave kriminalističke policije SUP-a Beograda Milorad Vlahović, načelnik Policijske stanice Savski Venac Dragan Simić….Ubijen je direktor Aerodroma Žika Petrović, Zoran Todorović Kundak…

Dolaskom na vlast DOS-a ubijen je premijer Zoran Đinđić. Pre njega je glavom platio policijski general Boško Buha., te poznati slikar Dragan Malešević Tapi koji je umoren u zgradi SUP-a Beograd.

Za vreme policijske akcije “Sablje“, nakon ubistva premijera Đinđića, uhapšeno je 13.000 građana, bez odluke suda, pod optužbom da su “opasni po bezbednost države“. Pa posle mesec dana, nakon što su osramoćeni, pušteni na slobodu. Akciju su organizovali tadašnji visoki funkcioneri DS-a Čedomir Jovanović, Nenad Milić i Vladimir Beba Popović.

Za ubistvo policijskog generala Boška Buhe specijalno tužilaštvo je optužilo, kao organizatore i izvšioce Željka Maksimovića, Nebojšu Maljkovića i dvojicu potpuno nepoznatih ljudi.

Prilikom hapšenja Maljković je krvnički prebijen, a njegovo hapšenje je izvršio zemunksi klan!.

Posle dužeg suđenja, veće Višeg suda u Beogradu, kojim je predsedavala sudija Radmila Dičić Dragićević, sve optužene je oslobodilo od krivične odgovornosti, od optužbe da su učestvovali u ubistvu generala.

Pod direktnim pritiskom Čedomira Jovanovića, tu presudu je ukinuo Vrhovni sud Srbije i vratio na ponovno suđenje, a optuženima je odredio ponovo pritvor.

Nakon ubistva premijera Đinđića, ispostavilo se da je jedan od članova surčinsko-zemunskog klana potvrdio da je Boška Buhu ubio kriminalac Sretko Kalinić, a da je bivši vođa Crvenih beretki bio u neposrednoj blizini.

Ubice su pobegle čamcom uz Dunav, pored hotela Jugoslavije. Uklonjeni su i svedoci, penzionisani pukovnik koji j čuvao brodiće i koji je video ubice. On je dva dana kasnije nađen zabetoniran pored obale Dunava.

Nakon sprovedene akcije Sablja, jedan član zemunsko surčinskog klana (Krsmanović) opisao je ubistvo Boška Buhe, pucanj Sretka Kalinića.

Ministar unutrašnjih poslova nije imao snage da do kraja reši ovaj slučaj, jer je tadašnja moć Čede Jovanovića, Milića i Bebe Popovića bila isuviše velika.

Nakon toga, generalni sekretar unutrašnje kontrole MUP-a Srbije Vladimi Božović izveo je pred sud lica koja su zverski pretukla lopatama, Nikolu Maljkovića, Limara i druge privedene. Među njima je bio i načelnik SUP-a Beograda Milan Obradović, Legija …

Već dve decenije za nevinim Maskimovićem, Nikolom Maljkovićem, Jakšićem i Limarom je na važnosti poternica.

Branioci optuženih su tražili da im se sudi u odsustvu. Njihovo prisustvo nije bilo potrebno. Sud bi sigurno, doneo, opet oslobađajuću presudu. Sve je to moglo da se završi za dva meseca.

Ali, duh Čede Jovanovića rukovodio je predsednikom Višeg suda u Beogradu Aleksandrom Stepanović i specijalnim tužiocem Miljkom Radosavljevićem. Oni nisu dozvolili da se u ponovljenom postupku ponovo čuje istina o sprezi tadašnje vlasti iz DOS-a i kriminala i mafije.

Dve decenije grupa nevinih ljudi je van Srbije i prolazi im život u strahu, da ih ponovo ne polome ubice, ovog puta pod rukovodstvom Alekandra Vučića.

Hoće li advokati optuženih podneti zahtev Sudu u Strazburu da naredi srpskim vlastima da okončaju ovaj skandalozni proces?

U Srbiji se, isto kao i uoči pada Miloševića, ljudi ubijaju, a da ubice ostaju na slobodi. I još nose uniforme.

Neshvatljivo je da načelnik Policijske uprave u Novom Sadu sa svojim zamenikom istuče 74-godišnjaka u kabinetu, kome su istog dana, zbog povreda odstranili testis.

Vučić podstiče makljažu građana, prebijanja, hapšenja, mučenja.

Vest od 2. aprila glasi: Okrivljeni za krađe izvršio samoubistvo u službenom vozilu „marica““!

U službenom vozilu „marica“ M.M. (1983) okrivljeni za krivično delo krađe, po povratku od sudije nakon izrečene mere određivanja pritvora, na putu ka zatvoru izvršio je danas samoubistvo vešanjem!

Prema okrivljenom su bila primenjena sredstva prinude vezanjem ruku policijskim lisicama, s obzirom da je nakon odluke suda pokušao da pobegne, ali su ga policijski službenici sustigli i smestili u „maricu“.

O događaju je obavešteno Osnovno javno tužilaštvo i Više javno tužilaštvo u Valjevu.

Sve okolnosti ovog slučaja biće ispitane sa nadležnim tužilaštvom i službama Ministarstva unutrašnjih poslova.

Teško je zamisliti da se u službenoj marici, neko ko je vezan lisicama – “obesi”. Ali takvao brutalno saopštenje može da izda samo srpska policija.

Još nije rasvetljena ni smrt Milovana Ivića iz Novog Sada, koga su u novosadkoj policiji tukli do smrti osioni policajci, a onda ga izveli da umre u parku, pored klupe.

Postoje dokazi, snimci, svedoci, ali policajci su zaštićeni.

Novosadska policija je među najnsailnijim “čuvarima  reda“. Nekolicina njenih načelnika je u pritvoru, zbog teških krivičnih dela i zločin.

Punih sedam godina, ubitvo g. Ivića nije procesuirano.

Mnoga ubistva u prisustvu čuvara reda se zataškavaju. Prošlo je 16 meseci od ubistva 74. čoveka iz Mladenovca koga su ubili pritvorenici u zatvoru u Padinskoj Skeli, nahuškani od stražara. Tek nekoliko meseci kasnije su uhapšeni, a slučaj, vremenom, pada u zaborav.

Za poslednjih pet meseci, podsticani Vučićevim izjavama, kriminalci i policaji u Novom Sadu i Beogradu, pretukli su desetine grđana. I nikom ništa.

Miloševićev režim je loše završio. Događaji iz njegovog perioda identični su današnjim, kada je nasilje nad građanima u pitanju.

Hoće li nove vlasti uspeti da pokrenu postupak ispitivanja svih zataškanih slučajeva ubistava, nasilja i lanžih presuda nevinih ljudi. bez toga nema nam slobode.