Jedan transparent ovih dana „šeta“ Srbijom dok traje opšta pobuna radnika, poljoprivrednika, zaposlenih u državnoj upravi, studenata, prosvetnih radnika, lekara i drugog medicinskog osoblja. Na njemu jasno piše: „Bolje Vučića sprečiti nego Vučića lečiti“.  U toku je akcija sprečavanja daljeg divljanja ove bolesne osobe. Za lečenje je kasno, a za ustanovu zatvirenog tipa, krajnje vreme.

Luka Mitrović

Nakon skoro trinaest godina diktatorske, kriminalne i veleizdajničke vladavine Srbijom, od svih „rezultata“ poslednjeg tiranina u Evropi, Aleksandra Vučića, jedan jedini je ostvaren u punom kapacitetu, a to je i zvanično priznanje samoproglašenog Kosova kao države. Albanski separatisti duguju mu za to  večnu zahvalnost, jer da nije bilo njega, njegovih laži, podvala, pretnji, nasilja i terora koji je sprovodio nad srpskom zajednicom na Kosovu, te pseudo-države ne bi ni bilo.

Najbolji dokaz da je to tako, nalazi se u ulici Vladimira Popovića, 40A, na Novom Beogradu, gde se već duže vremena nalazi diplomatsko konzularno predstavništvo Republike Kosovo u Srbiji (link: Representative Office of Kosovo in Belgrade, Serbia <https://embassies.info/RepresentativeOfficeofKosovoinBelgradeSerbia>).

Čovek koji je 19. Aprila 2013. godine potpisao Briselski sporazum, a 19. marta 2023. godine, dakle deceniju kasnije, Ohridski sporazum (u 11 tačaka) kojima faktički priznaje Kosovo kao državu (a, koju Ustav Srbije i dalje „ne poznaje“), I dalje uporno maltretura 6,5 miliona građana ove zemlje, optužujući tajanstvenog neprijatelja „koji hoće da ugrozi Srbiju“.

Srećna je okolnost što se Srbija probudila i što joj više nijedna njegova laž ne može proći. A, što se njega tiče, prave nevolje ga tek čekaju…

Glavna tužiteljka Evropskog javnog tužilaštva Laura Koveši, pokrenula je 18. marta 2025. godine zvaničnu istragu u Srbiji o mogućoj zloupotrebi EU fondova. Na koje okolnosti, koji sudovi će biti nadležni za eventualne optužnice i kako vidi antikorupcijske proteste u Srbiji, Koveši je početkom aprila ove godine ispričala dopisniku jedne evropske  novinske agencije gde je jasno rekla: „...U pitanju je istraga zloupotreba u vezi sa zajmovima Evropske investicione banke dodeljenim za rekonstrukciju pruge i železničke stanice u Novom Sadu. Evropsko tužilaštvo (EPPO) baviće se proneverama fondova„.

Istraga je ušla u drugi mesec i rezultati se očekuju uskoro. U vezi sa tim, Koveši je u Srbiji dobila prijavu „privatne strane“, jer na taj način Evropsko javno tužilaštvo može da vodi istrage i podiže optužnice protiv državljana Srbije za proneveru EU fondova. U tom slučaju nadležni su sudovi u Belgiji ili Luksemburgu kao sedistu oštećenih institucija.

Razlog je jednostavan: Srbija je jedina zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji koja nema potpisan Sporazum o saradnji sa EPPO, mada je Koveši dala nacrt za taj Sporazum koje je poslat na nadležnu adresu još pre tri godine, odakle ni do danas nije dobila odgovora. „Iz perspektive tužioca, samo profesionalnim i efikasnim radom stiče se poverenje građana, a  korupcija zaista može da ubije“ rekla je Koveši ovom prilikom, pominjući višemesečne masovne antikorupcijske proteste u Srbiji, i dodala da te proteste vidi „kao znak pozitivnog mentaliteta i želje za boljim društvom i državom“.

A, koliko je stvarno drzak mafijaški i nasilnički režim Aleksandra Vučića, videlo se istog dana kad je na sajtu BIA objavljen i izveštaj ruskog FSB koji je u Srbiju došao na poziv Aleksandra Vučića kako bi istražili šta se stvarno desilo, te da država Srbija (režim AV) navodno nije koristila zvučni top protiv svojih građana na najmasovnijem protestu građana u istoriji ova zemlje, protiv diktatora, 15. marta 2025. Tako je ovaj samodržac koji stoji na čelu svoje razbojniče falange, kao više puta dokazani zlotvor, postao jedini predsednik države u istoriji Srbije koji je zvao strane obaveštajne službe da vrše istragu na teritoriji svoje zemlje.

Da bude jasnije, diktator je tužilaštvu dao rok od 48 sati da sprovede istragu o „zvučnom topu“, a agentima ruske FSB dao nešto više, 7-8 dana.

Dvadesetak dana kasnije, agenti FSB dali su izveštaj u kome nema konkretnih dokaza ni za šta (reč je o nizu pretpostavki šta se stvarno desilo), a „izveštaj“ koji je postao dostupan javnosti na sajtu BIA nema potpis, pečat, nije na memorandumu, nema naslov niti bilo kakav zavedeni broj.

Ukratko, nema ništa što bi jedan formalni dokument trebao da ima, ali je javnost odmah zatim otkrila sasvim vidljive indicije da je čak i taj izveštaj prošao određenu „obradu“ u BIA, što je diktatoru omogućilo da ponovo laže, preti, divlja i urla na tajanstevnig neprijatelja, da upire prstom u narod i tvrdi kako će se „do kraja svog života boriti da se sazna istina“. Nešto slično je tvrdio i Slobodan Milošević kad mu je u kabinet došla rodbina pobijenih u vozu Beograd-Bar, stanica Štrpcu, da mu zatraži istragu. „Prevrnućemo svaki kamen“ rekao je tadašnji diktator, Vučićev nekadašnji „pretpostavljeni“.

Podsećanje na jedan istorijski događaj, govori da je Kraljevina Srbija odbila istragu Austrougarske na svojoj teritoriji povodom Sarajevskog atentata 1914. godine i zbog toga ušla u rat sa tadašnjom svetskom velesilom, prihvativši sve posledice koje su nastupile. Da je ovaj i ovakav zlotvor stajao na čelu tadašnje države, uveo bi u Srbiju ne samo istražne organe Austougarske, već bi se potrudio da lično osudi i progoni sve koji imaju (i one koji nemaju) bilo kakve veze sa tim događajem.

Okupatorski i otvoreno neprijateljski karakter njegove diktature, Aleksandar Vučić je pokazao i pre a posebno na dan 15. marta 2025. godine, kad je nezvanično objavio rat Srbiji, i to treba shvatiti na pravi način, onako kako je masovni ustanak studenata u ovoj zemlji pokazao: „Nema stajanja, ako stanemo, nema nade!“

Srbija u proleće 2025. godine bije svoju odsudnu bitku, panika je u „fabrici lakiranih istina“, u „fabrici laži“, Radio televiziji Srbije. Program se emituje iz studija „sestrinske“ televizije Pink, brojni radnici ovog propagandnog giganta koji košta najmanje 150 milioa evra godišnje ne služi nikome osim zločinačkoj vlasti.

U Skupštini koja odavno nema veze za parlamentarnom tradicijom, vlada neopisivi haos. Biraju se novi ministri „od zle majke i gorega oca“, plaćeni „tapšači“ pred zgradom ove osramoćene instituciju koju je opoganio Aleksandar Vučić svojim prisustvom, drže transparent na kome piše da je on „Otac nacije„.

Transparent koji „pridržava“ registrovani pedofil, izvesni Dejan Vuk Stankvić, novi ministar prosvete i medija, čovek za koga je Slavica Radovanović (33 godine radila u policiji i penzionisana je u činu pukovnika), otvoreno rekla da je privođen u Policijsku upravu Beograd jer je uhvaćen „na delu“ sa maloletnom osobom (a brojna druga svedočanstva u vezi sa tom njegpovom sklonošću tek če se čuti).

Kako je Srbija dotakla dno dugačka je priča, ali posledice su svakodnevno vidljive: Italijanska policija prijavila je državnim organima Srbije da je Sanja Škodrić direktorka RFZO u Trstu prijavila krađu džipa Volvo i novca u iznosu od 40.000 evra, a kako je iz zemlje iznela četiri puta veću sumu od dozvoljene „neka objasni kod kuće“…Sitan je to novac za one desetine miliona koje su baš u Trst izneli Goran Vesić, Aleksandar Šapić i više stotina Službinih „poslovođa“ koji u ovom gradu masovno kupuju nekretnine i ne pitaju za cenu.

Gradonačelnik Trsta Roberto di Pjaca zatečen ovim stanjem, formirao je posebnu službu koja prati Vučićeve „biznismene“, a svoj posao rade i italijanske poreske službe i policija koji spremaju ogroman dosije o ovim novim „migrantima“ iz Srbije, čija se imovina procenjuje na najmanje par milijardi dolara.

Službe pokrajine Ređo di Đulija, imaju od prošle 2024. godine pune ruke posla jer ih je zadesio „egzodus“ nove srpske finansijske mafije, nastale unutar razbojničkog režima Aleksandra Vučića.

Konačno, režim odlazećeg zlotvora pokazuje da nije tako moćan kako se predstavlja. Vidi se to i na slučaju Zoran Đajića, diplomiranog inženjeraa geologije, čoveka koji je prvi posvedočio šta je prethodilo tragediji na novodsadskoj železničkoj stanici, te kako je lično pre tregadije podnosio dokaze šta može fda se desi. Naime, Đajić je polovinoim aprila 2025. pritvoren po naređenju VJT zbog jedne objave na društvenoj mreži X (bivši Twiter). Javni tužilac VJT je zatražio pritvor, a Viši sud u Beogradu doneo je odluku da ga odmah, bez odlaganja pusti na slobodu.

Mizerno, najmizernije lice Vučićevog karaktera, svakako je lice njegovog sitnog plaćenika, izvesnog Miloša Pavlovića, studenta „koji hoće da uči“,  a koji je doveden kao slučaj „primernog vladanja“ u Pionirski poark 15. marta 2025., gde ga je upoznala celokupna srpska javnost.

Kao student druge godine Medicinskog fakulteta u Beogradu, bez državlajnstva Srbije i praktično bez adekvatnih znanja, kao zahvalnost svoga „Vođe“ za ulogu koju je loše odigrao, dobio je ekspresnoi odličan posao „konsultanta“ na kardiologiji u Kliničkom centru Srbije, gde, prema izjavama svedoka, „šeta“ i navodno „deli savete pacijentima“, za platu od 250.000 dinara plus druge privilegije koje mu je obezbedila Srpska napredna stranka čiji je član.

Dolazi vreme kad dosadašnji protesti neće više biti dovoljni. Ni diktator nije sve rekao, preti i dalje. Zna se ko će tu biti na gubitku. Njemu i njegovoj hordi kraj je već „odsviran“. Njegov pokušaj da „odsvira kraj“ završiće na sudu, a on na robiji.