Branko Dragaš

U narednih nekoliko nedelje lomi se sudbina naše države i naroda. Ako masovni protesti sudenata i građana, daleko bilo, propadnu, onda se nalazimo na opasnoj nizbrdici biološkog nestanka i gubitka teritorija. Zato je izuzetno važno, u ovim presudnim istorijskim vremenima, kada se narod probudio, pobunio i izašao na ulice, da završimo započeti posao. To znači da nikakvo pozivanje na institucije, tražiti da se državne institucije probude i da počnu da rade svoj posao, što se nikada neće da dogodi u ličnom i kriminalnom režimu Uzurpatora, nikakvo apelovanje na satrape u tim institucijama ne može da reši sadašnje nagomilane problema društva u rasulu.

Pozivanje na institucije u okupaciji i totalitarnom političkom sistemu je pogrešno.Isto je kao da se u koncentracionom logoru pozivate na ljudske prava.

Tražite od vaših dželata da budu humani. Studenti prave veliki grešku kada se pozivaju na institucije.To otvara manevarski prostor Uzurpatoru, jer ovo je borba, nemojte da se lažemo, za njegovu smenu, hapšenje i privođenje zakonu. Pošto nas, taj narcisoidni Psihopata,  već 13 godina tlači, laže, obmanjuje, vređa i ponižava, pošto je na sebe preuzeo, kršeći Ustav svakoga dana, sve odluke u državi, sada je došao trenutak da odgovara za sve zlo koje nam je naneo.

Naravno, najveći krivci za njegovu ovoliko dugu, bahatu i kriminalnu vladavinu, smo mi, građani, koji smo dozvolili da jedna takva politička spodoba, nesposobna i sumanuta, vlada nama kao tiranin. Ali, o tome moramo javno da raspravljamo nakon oslobađanja od okupacije i rušenja totalitrnog političkog režima, koji je uzdigao kult ličnosti jednog cirkuskog klovna. Sada je najvažnije da se usmerimo na dve strategije našeg konačnog spasa.

Prva strategija, odnosi se na način  oslobađanje zemlje od okupacije i rušenje totalitarnog političkog sistema. Druga strategija, kakvo mi društvo želimo da izgradimo.POKRET MOBA ima rešenja za obe strategije. Idemo ispred događaja i prosvećujemo studente i građane kako da izvršimo suštinsku promenu političkog sistema. Uslov za to je smena poludelog Uzurpatora i njegovog kriminalnog režima.Koji je oličenje političkog totalitarizma, voluntarizma, samovolje i korupcije. Koji kontroliše sve institucije, jer je uveo ličnu  diktaturu.

Tražiti od njegovih ucenjenih, korumpiranih i uplašenih podanika da brane institucije je gubljenje  dragocenog istorijskog vremena. Ako hoćemo da institucije rade svoj posao, onda moramo da promenimo politički sistem, izgradimo nove institucije i zaposlimo profesionalce u tim institucijama, koje će građani kontrolisati, nadzirati, kritikovati i menjati.

Zamislite da Uzurpator, pritisnut sa svih strana, odluči da ispuni sve zahteve studenta. Baš sve! Šta bi to značilo za našu okupaciju?

Za zaustavljanje naše nacionalne nesreće? Ništa! Okupacija bi se nastavila. Nove nesreće bi se dešavale. Ne bi prošlo mnogo vremena i nastale bi nove nadstrešnice i nove tragedije. Zašto? Zato što korumpirani sistem Uzurpatora proizvodi nesreće, jer on, mada se busa u prsa i neprestalno hvali da je najbolji državnik u vasioni, ne zna da upravlja državom. Ne zna jer nikada ništa u državi ili na tržištu nije radio, osim što je politički svađao ljude i širio je radikalsku šovinističku politiku, koja nas je dovela do gubitka vekovnih teritorija, stradanja Srba i proglašavanja za genocidan narod.Nema, dakle, gospodo drugovi, drugog rešenja nego da iz temelja promenimo politiki sistem i napravimo nove državne institucije.

Trenutna strategija Uzurpatora je odugovlačenje i kupovina vremena. Predsednik vlade je dao ostavku, ali i dalje vlada. Gde to ima? Samo u tiraniji Veleizdajnika. Možda će da bude rekonstrukcija vlade, možda referendum o predsedniku, a možda i novi izbori. Sve opcije su otvorene. Čeka se da se nešto dogodi.

Nešto što će produžiti njegovu vladavinu. Nešto što će mu pomoći da nasamari studente i građane. Hoće da ih izmori, iscrpi i natera da odustanu. Prvi put u svojoj vladavini Uzurpator je u defanzivi. Nije naučio da drugi vode igru. Mnogo mu je lakše bilo sa njegovom kupljenom opozicijom, kojoj je radi šta je hteo ili šta mu je bilo potrebno.

Recimo, izrežirana „tuča“ u Skupštini, gde niko  nikoganije udario , bila je loša predstava za građane kako bi pokrila sve veće deficite budžeta, koji je usvojen van očiju javnosti. I? Ništa! Idemo dalje u uništavanju, zaduživanju i pljačkanju države. Sve do sredine marta će odlagati izbor nove vlade, pa će, ako mu ne uspe da smiri proteste, da ide na vanredne izbore.

Već sada sprema svoju ekipu za nove prevare i nalazi nove luzere koji treba da odigraju svoje plaćene uloge. Ali, šta je sada ovo? Ne može da potkupi studente. Neće sa njim da razgovaraju. Nisi nadležan! Smaraš! Ubijaju njegovu bolesnu taštinu. Svaki dan protestuju. Podigli su čitavu Srbiju. Ustali su poljoprivrednici, prosvetari, advokati, lekari, srednjoškolci, osnovci, penzioneri, vozači GSP-a, taksisti besplatno vraćaju studente iz Novog Sada, žene iznose hranu studentima u koloni, plaču ljudi oslobođeni od straha, suze same padaju, plače se zbog doživljenog ponižavanja, vređanja i maltretiranja, rektorat odbija razgovor, studenti ga ismejavaju, dečiji vrtići otkazuju poslušnost i psi na protestima nose oko vrata pištaljku. GOTOV JE!

Sada je samo pitanje kada će da padne i kolike će žrtve da budu. Grogiran je i očajan. Izbezumljen. Vidi mu se na licu strah. Agresivnim nastupima pokušava da sam sebe ohrabri. Ali, uzalud! Ne može da prikrije izbezumljenost. Preti, kleveće, vređa, šalje batinaše. Ne vredi!  Studenti uporno nastavljaju dalje. Ne plaše ga se! Sprdaju se sa njim! Parole su inteligentne, vrcave i duhovite. On je glup, komičan i zatucan! Vreme ga je pregazilo. Postao je tehnološki višak. Završiće na smetlištu istorije.

  Ne može da uhvati nikakav kontakt sa studentima. Oni su dva različita sveta. Nespojiva. Daleka. Udaljena. Suprostavljena. Direktna demokratija? Kakva crna direktna demokratija, kad on sve zna i sve odlučuje. Nemaju lidera! Kako nemaju lidera? Pronađite ko je lider! Napravite lidera! Mora da postoji neko ko ih organizuje. Neko koga slušaju i ko ih vodi. Pronađite ko stoji iza studenata. Neko mora da stoji. Strane službe nisu. Zna od dobro da nisu.

Njega pritiskaju da što pre otkrije tajne organizatore. Nije ni Kremlj. Dobro je podmazao tu liniju prema Kremlju i oni prežvakavaju njegove reči. On je najveći stručnjak za politički marketing. Smatraju ga genijem političke propagande. Gebelsa je prevazišao. Svi mu priznaju da je najbolji na svetu. Pa, kako onda ne može da otkrijete ko stoji iza studenata? Neko sigurno stoji. Vidiš kako su dobro organizovani. Ko stoji iza studenata? Ko mu je sumnjiv? Svi u opoziciji su njegovi. Oni sigurno nisu.

Očajno prebira po glavi. Gleda političku scenu. Ko bi mogao da organizuje studente? MOBA! Da, sigurno! Kako se ranije nije setio. Oni probiše glavu narodu o direktnoj demokratiji, generalnom štrajku, društvu bez političara i bez političkih stranaka, privremenoj vladi, lustraciji, ispitivanju porekla kapitala, konfiskaciji, hapšenju, suđenju na  RTS 4, natapanju, stručnjacima, digitalnom glasanju i ko zna koje sve druge gluposti. MOBA! Studenti njih sigurno slušaju. Oni organizuju studente. Podignite avlijanere! Neka laju na MOBU da ih organizuje CIA, da su čelnici pripadnici zapadnih obaveštajnih službi, da su kripto Jevreji, Hazari, da rade za UDBU…Ali, Šefe, ne rade za nas.

Ne prekidaj! Pusti avlijanere. Neka laju! Neka svi misle da organizuju studente, zajedno sa strancima.. Ali, Šefe, MOBA ne organizuje studente. Nemaju nikakav kontak sa njima. Znam, znam! Neka avlijaneri laju! Zašto ih plaćamo! Važno je da revolucionarne ideje MOBE obesmislimo. Nema natapanja! Ponudite pare MOBI! Kupite ih! Neće! Kako neće?! ? Neće pare! Dignite cenu! Neće! Pa, nisu oni studenti! Valjda im nešto treba! Odrešite kesu! Ne smeju se spojiti studenti sa MOBOM! Jasno?!?

Pitam da li je jasno? Glasnije! Tako! Tako! Odugovlačite! Razvlačite! Uvucite se u njihove redove! Bušite! Širite laži! Sve obesmilite! Pravite rodoljubive pokret. Dajte, što više rodoljubivih pokreta. Stavite naše ljude na čelo. Neka prave smutnju! Paniku! Šire haos! Neka pričaju o građanskom ratu. O odvajanju Vojvodine. Objavite transparente! Tako, tako! Neka sve pljuju! Jako! Pljuvanje je naša politika! Niko ne sme da ostane pošteđen! Niko! Je li jasno? Gde mi je dete? Sleteo je u Ženevu. Odlično! Je li tamo sve organizovano kako sam naredio. Odlično! Idemo da napravimo na Sretenje kontramiting. Sve autobuse zakupite. Sve! Rekao sam- sve! Kako neće?!?

 Podignite cenu prevoza. Dajte im koliko traže. Nije važno! Odrešite kesu! Moramo da pokažemo zube. Dovedite milion ljudi. Kako? Zašto? Pa, gde su nam ljudi? Nemamo?!? Neće?!? Napustili nas? Stoka!Nema veze! Izvedite tih 48.4%, koji su, prema anketi, obećali da će da glasaju za nas. Neće?!? Nema problema!

Napravićemo da na ulicama imamo milion naših pripadnika. Animacijom je sve moguće. Ja sam PR genije! Pošaljite mi momke iz veštačke inteligencije da im sve objasnim. Važno je da sve naše televizije pokažu da ima milion naših sledbenika na ulicima. Idemo, idemo! Nemamo vremena za gubljenje! EXPO na sčeka! EXPO će vas isplatiti!

Studenti tvrde da su apolitični, što nije istina. To je potpuno pogrešno tumačenje.Sve što danas rade studenti je politika.I zato stotine hiljada građana izlaze na ulice da ih podrže. Ne mogu više osiromašeni i prezaduženi građani da prežive u totalitarizmu. Traže spas u protestima dobro organizovanih studenata. Tako su studenti, ne razmišljajući o tome, izašli na istorijsku pozornicu. Studenti su postali najsnažnija popolitička snaga u društvu.

Građani im veruju. Napokon, građani nekom veruju. Studenti su dobili veliku ulogu u procesu spasa države i društva. Istorija je nemilosrdna i ponavlja se kao farsa, ako promašimo ciljeve.Otuda moja dobra namera da studenti, posle svega što su uradili, postave prave politički zahteve. ULTIMATUM! Mora da podnese ostavku. Ako neće, onda GENERALNI ŠTRAJK! Sve mora da stane! Sve! Kada sve stane, on će da padne. Sigurno. Toliki pritisak ta kukavica ne može da izdrži. Kada vidi da mu policija i vojska otkazuju poslušnost, pašće na kolena da moli milost. Novi tužioci, sudije, policija i finansijski stručnjaci neka se bave svim njegovim izdajama, krađama i pljačkama.

 Zapamtite, braćo i sestre! Uzurpator će da ostavi pustoš iza sebe. Sve institucije razorene i praznu državnu kasu.

 Pokret MOBA jedina uporno ponavlja da je državna kasa – PRAZNA!Dugovi od 112,1 milijardu evra i obaveze u 2025.g. od 20 milijardi evra su ispraznili državnu kasu.Nažalost, većina građana još uvek ne veruje u naša upozorenja.

Veruju i dalje političarima i internet blebetalama.Građani nasedaju na prazne, spinovane i nebitne priče, optužbe, svađe, sprdanja, zajebavanja, podjebavanja, teorije zavere, pljuvanja i podmetanja ko je sve UDBA, strani agenti, sve se raspravlja samo da bi se sakrila prva istina o BANKROTU države.

Interesantnije, da o stanju ekonomije i finansija, osim stručnjaka MOBE, niko više ne priča.Neverovatno!Kao da se radi o nekoj tuđoj državi. Kao da je to neko tamo sporedno i nevažno pitanje. Kao da ekonomija uopšte nije bitna.Skupo ćemo da platimo ovu političku opijenost. Već je plaćamo kroz rast inflacije i pad životnog standarda. Ali, prava cena tek dolazi. Kada? Kada prestane narkomansko zaduživanje.To vreme vrlo brzo stiže.Tu je već pred nama.

Gospodo drugovi, pogledajte u svoje sve praznije novčanike.I počnite da razmišljate. Iz praznog novčanika, ako vam je glava napunjena glupostima.Postavljajte pitanja svima koji vam se obraćaju : Kako ćemo da napunimo državnu kasu? Kako ćemo da primimo platu i penziju? Kako ćemo da platimo kamate? Kako ćemo da vratimo dospele dugove? Kako da pobedimo inflaciju? Kako da preživimo? Kako ćemo da se lečimo? Kako ćemo da se školujemo?

Kako ćemo da opstanemo bez ekonomije?

 To su ključna pitanja na koja morate da tražite odgovore.Ostalo je danas potpuno nevažno.Ne zamlaćujte se glupostima.Stiže finansijski cunami.Drastičan pad dinara. I pad plata i penzija.Koje će dovesti do još bržeg – BUĐENjA! I gneva. Na ulicama.

 Verujte i podržite samo one koji znaju odgovore na ova životna pitanja. Koja se kriju  u moru glupih naklapanja i ogovaranja.Ne živi se od demagogije, nego od proizvodnje i ekonomije. Samo dobra ekonomija može da napuni praznu državnu kasu.I da donese bolji život. Sve ostalo je u drugom planu za naš spas.Razmislite! I spremite se za finansijski potop.Koji će da dovede do sistemskih promena u društvu. I do uspostavljanja novih institucija.

Studenti imaju kritičnu masu naroda koja ih podržava. Ne smeju to da prokockaju.Moraju da urade ono što je  nužnost sadašnjeg istorijskog trenutka.Performans je simpatičan oblik pridobijanja građana, ali ne rešava sistemski problem.Performans ne može da stvori novi politički sistem i nove institucije.

Treba nam – ZAVRŠNI UDRAC!

U nekoliko narednih nedelja.