Branislav GULAN

Prolećni sneg i zimske temperature mogle bi drastično da umanje rod voća u Srbiji. Kajsiji se to već dogodilo. Stručnjaci preporučuju sredstva za zaštitu, ali pčelari upozoravaju da vode računa da time ne ugroze pčele, kojima takođe ne odgovara zima u proleće.Voće u Sribji senalazui na oko 196.000 hektara

Mrazevi su već dobrim delom obrali useve. U srednjim go dimnamka u Srbikii bud eoko 1,3 miliona svrh vrsta voća, a u rodnim godinama i do 1,5 milona tona. Međutim, procene stručnjaka su da ove godine neće biti više od milion tona svih vrsta voća. Prolećnu setvu u Srbijii treba obaviti na oko dva miliona hektara. Evo koliko će koštati setva bez arende, usluga, amortizacije i sopstenog rada: Za hektar kukuruza treba spremiti 100.000 dinara, za soju 78.000, a za suncokret 66.000…

April je vreme  kada kreće prolećna setva primarnih poljoprivrednih kultura: kukuruza, soje i suncokreta. Zato je kiša dobrodošla da popravi vlažnost u dubljim slojevima oranica, potrebnim kada se biljke budu razvijale. Koliko će poljoprivrednike koštati setva, ne zna se pouzdano jer repromaterijal, kako se približavaju rokovi, stalno poskupljuje, posebno mineralna đubriva.  Zemljoradnik sa Čeneja Aca Letić istakao je za Dnevnik da će ratari teškom mukom uspeti da krenu u nov ciklus proizvodnje.

Međutim, mraz je već progutao nadu voćara. Hladnoća je ostavila pustoš – maline su izmrzle, kasjiej neće imati roda, šljive su bez cveta, a pleče su nestale.  Nakon skoro potpune štete na kajsiji i prvih mrazeva pre nekoliko sedmica, najnoviji talas hladnog vremena uticaće značajno i na manji rod drugog voća… Valjevski voćari već procenjuju štete u malinjacima i kupinjacima. Mladen Marić iz Sušice u okolini Valjeva, skoro pola veka se intezivno bavi voćarstvom. Njegovo domaćinstvo je među prvim uvodilo nove sorte i primenjivalo preporuke struke. Uspevao je na taj način da ublaži posledice hladnog vremena, koje će ove godine uzeti ozbiljan danak i u njegovim zasadima. Sad kad je biljka u ovom stadijumu, mraz od 4, 5, pa i 6 stepeni, toliko je ujutru, ovih dana bilo, voće će jednostavno da klone, jer ovde je došlo do izmrzavanja glavnog dela koji donosi rod. I ostaće verovatno zakržljalih grančica dosta na biljci, ali neće doneti rod. Ja imam neku nadu da će ipak nešto ostati od toga, neka ostane 30 odsto, nadaju se voćari.

Na mraz i niske temperature nisu bili imuni ni okolni zasadi kupine i šljive. Mladen Marić, će kako je iizjavio za javnost, izborom različitih, otpornijih sorti spasiti deo roda kupine. Neka kupina, čačanska, rodna, donekle će da pretrpi jer je nešto poznija, a ,,loh nes“ je otporniji na mraz i nešto će biti, ali će ostati možda 30 odsto ili 40 dosto roda. Ovaj džambo, ja mislim da on gubi sigurno 70 odsto. Mislim i da je šljiva stradala, šljiva je u precvetavanju i baš sam gledao, pocrnela je načisto i tu ne vidimo rod. A, šljiva u Srbiji zauzima 72.000 hektara, ai po proceni ima oko 42 miliona stabala.  Mi imamo ovde sve vrste voća, tu ima i višanja, jabuka, trešanja, dunja i krušaka, sve je to sad znak pitanja, navodi Marić.

Kako mraz utiče na maline

Nakon skoro potpune štete na kajsiji, nakon prvih mrazeva pre nekoliko sedmica, najnoviji talas hladnog vremena uticaće značajno i na manji rod drugog voća. Valjevski voćari već procenjuju štete u malinjacima i kupinjacima. Naša ekipa posetila jedno od poznatih voćarskih domaćinstava.

Mladen Marić iz Sušice u okolini Valjeva, skoro pola veka se intezivno bavi voćarstvom. Njegovo domaćinstvo je među prvim uvodilo nove sorte i primenjivalo preporuke struke. Uspevao je na taj način da ublaži posledice hladnog vremena, koje će ove godine uzeti ozbiljan danak i u njegovim zasadima. Mladen Marić, iz Sela Sušica kod Valjeva, kaže: „Sad kad je biljka u ovom stadijumu, mraz od 4, 5, pa i 6 stepeni, toliko je juče ujutru bilo, ovo će jednostavno da klone, jer ovde je došlo do izmrzavanja glavnog dela koji donosi rod. I ostaće verovatno zakržljalih grančica dosta na biljci, ali neće doneti rod. Ja imam neku nadu da će ipak nešto ostati od toga, neka ostane 30%.“ Na mraz i niske temperature nisu bili imuni ni okolni zasadi kupine i šljive.

Mladen će izborom različitih, otpornijih sorti spasiti deo roda kupine. Mladen dodaje: „Neka kupina, čačanska, rodna, donekle će da pretrpi jer je nešto poznija, a loh nes je otporniji na mraz i nešto će biti ali neće biti možda 30% ili 40% roda. Ovaj džambo, ja mislim da on gubi sigurno 70%. Ja mislim da je šljiva stradala, šljiva je u precvetavanju i baš sam gledao, pocrnela je načisto i tu ne vidimo rod. Mi imamo ovde sve vrste voća, tu ima i višanja, jabuka, trešanja, dunja i krušaka, sve je to sad znak pitanja.“ Osim niskih temperatura, na slabiji rod voća uticaće i drastični gubici pčela u ovom kraju.

Voćari u Srbiji već su zaboravili kad su imali berićetan rod.Statist9ika beleže da je sad već daleke 1969. godine bio rekordan rod šljvie od 886.540 tona. Sad se dpogidš+nej dobiaj tek polovina od tog nekadašneg rekorda! Osim niskih temperatura, na slabiji rod voća uticaće i drastični gubici pčela u ovom kraju, pa će i izostanak kvalitetnog oprašivanja doprineti štetama u voćarstvu.

Ljute i pčele!

Strepe voćari u Milutovcu zbog najave mrazeva i snega, mogli bi da im oberu tek rascvetale šljivike. Zato ne sede skrštenih ruku, javljaju Predrag Stojković i Vesna Kezović Miljković, saradnici RTS-a u regionu.

„Šta to znači, to znači pravo prskanje, prskanje kad je monilija u pitanju, i još jedno prskanje protiv monilije, i ako Bog da preživimo što se voća tiče i ostale hladne dane. Nadam se da će kompletan plod stenleja da opstane i da ostane“, kaže Milorad Pantić, voćar iz Milutovca. Ali, problem je, što glavni oprašivači pčele, u prolećnu sezonu ulaze sa desetkovanim društvima tokom zimovanja. Pčelari kažu da su zbog hladnog vremena i kiše pčele ljute! „Vreme veoma loše utiče na raspoloženje pčela, jer one osećaju prirodu, a ne mogu da uzmu sve ono što je potrebno za njihov razvoj u ovom prolećnom vremenu. Mi još nismo sigurni koliki će ti gubici biti, ali ovom prilikom pčelari u Srbiji, čak i u regionu su konstatovali da je pedeset do šezdeset posto društava izgubljeno“, kaže Miloš Pekić, predsednik društva pčelara „Matica“ iz Požege.

Zbog toga stručnjaci preporučuju upotrebu preparata koji ne štete pčelama, a ujedno da zaštite voćne kulture od zimskih temperatura u proleće. „Preparati na bazi aminokiselina, mikroelemenata i algi koji nakon mraza mogu da pomognu uspešnom oporavku, naročito tek zametnutih plodova“, kaže Momir Nedić, savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo PSSS Kruševac. Sandra Miletaković, savetodavac za zaštitu bilja PSSS Kruševac, preporučuje i tretman nekim od preparata na bazi bakra ili bakterija u cilju suzbijanja bakteriozne plamenjače jabučastog voć.Proizvođači se uglavnom pridržavaju integralnog koncepta zaštite, koji je prelaz između konvencionalnog i organskog, kažu u Institutu za voćarstvo.

Mraz obrao kasjsije, breskve, višnje, trešnje…

Međutim, prolećni mraz je već obrao kajsije, u velikoj meri i breskve, višnje, trešnje. Umanjiće i rod šljiva, verovatno i malina. Ali najveći problem je zapravo kako opstati na tržištu. „Zbog tih nekih naših grešaka, zbog pogrešnog marketinga, zbog izostanka marketinga i svih tih stvari, konkurentske zemlje su zauzele našu poziciju i to dodatno pogoršava situaciju“, kaže dr Aleksandar Leposavić sa Instituta za voćarstvo u Čačku. A, uz vremenske i druge neprilike, organska malina iz Srbije našla se i na udaru povećanih američkih carina. Ipak, njena najveća zaštita je to što je deficitarno voće na svetskom tržištu. Rekordna proizvodnja maline poslednjuh decenija bila je 2018. godine kada je bilo ubrano 127.010 tona, dok je pema podacima RZS dosta dobar rod bio bi 2023. godine 98.674 tone.

Krenulai setva…

April je mesec kada kreće prolećna setva primarnih poljoprivrednih kultura: kukuruza, soje i suncokreta. Zato je kiša dobrodošla da popravi vlažnost u dubljim slojevima oranica, potrebnim kada se biljke budu razvijale. Koliko će poljoprivrednike koštati setva, ne zna se pouzdano jer repromaterijal, kako se približavaju rokovi, stalno poskupljuje, posebno mineralna đubriva. Zemljoradnik sa Čeneja kod Novog Sada, Aca Letić istakao je za javnost da će ratari teškom mukom uspeti da krenu u nov ciklus proizvodnje.

 Setva kukuruza će biti skuplja prvenstveno zbog stalnog poskupljenja mineralnih đubriva i, kako se približavaju rokovi setve, cene đubriva idu nagore. Na početku godine urea je koštala 50 dinara, a sada je 70 dinara. AN je bio 43 i 44 dinara, a sada se prodaje za 55 i 56 dinara. Seme kukuruza nije poskupelo, dok su cene hemijskih sredstava različite, nekima se cena nije menjala, a drugima je viša za oko 20 odsto. Satara sa Čeneja Aca Letić, ovog proleća će sejati kukuruz i soju, ali će, za razliku od prošle godibne, ovog proleća više posejati soje. Kaže da je cena semena soje viša nego prošle setve. Lane je kilogram semena soje bio 180 dinara, a sada su bolje sorte ove uljarice 240 dinara. Smatra se da će, okvirno, najviše novca trebati za setvu kukuruza – oko 100.000 dinara po hektaru, soje oko 78.000 dinara, a za suncokret oko 66.000 dinara bez arende, usluga, amortizacije, sopstvenog rada… Dakle, ratari će teškom mukom krenuti u nov ciklus proizvodnje, navodi zemljoradnik Aca Letić.

Poljoprivrednik iz Inđije Radoslav Adamović naveo je za javnost da će za setvu kukuruza biti potrebno 157.000 dinara po hektaru. U taj račun, Adamović je sabrao najveće troškove: arendu, koja, u proseku, iznosi 450 evra po hektaru – 53.000 dinara, seme od 29.400 dinara, s tim što ta cena može da bude i niža ako se kupi lošije seme, zatim izdatak za osnovno đubrenje 19.500 dinara, koliko košta 300 kilograma po hektaru za 65 dinara kilogram, predsetveno đubrenje u visini od 15.360 dinara, odnosno 240 kilograma uree po 64 dinara. U troškove setve uračunao sam i izdatke koje imamo tokom žetve: uslugu kombajniranja i prevoz, tehnički pregled i registraciju mehanizacije, amortizaciju mehanizacije bez guma, gume, ručni rad, porez, izdatak za odvodnjavanje, za knjigovođu, naveo je Adamović.

Poljoprivrednici čekaju subvencije

Ratar Aca Letić naveo je da su poljoprivrednici koristili u setvi soje nedeklarisano seme. Ali otkad im je država obećala isplatu subvencija za setvu sertifikovanog semena, svi će kupiti ili su već pokupovali deklarisano seme. Zemljoradnici imaju račune i čekaju da krene isplata subvencija 17.000 dinara po hektaru za sertifikovano seme. Čekamo i isplatu subvencija za biljnu proizvodnju od 18.000 dinara po hektaru do stotinu hektara. U besparici smo zbog velike lanjske suše i niskih cene svih biljnih kultura, navodi Letić.

Ratar iz Kisača Goran Filipović kazao je da će setva suncokreta po jutru koštati 33.000 dinara, odnosno 66.000 po hektaru. Za seme suncokreta biće potrebno 9.000 dinara po jutru, đubrivo 11.000 dinara, naftu 12.000 i hemiju 6.000 dinara, a ostale troškove nisam računao, mada su znatni jer su posebno skupe usluge kombajniranja – naveo je Filipović. Istakao je da će osnovni troškovi setve soje biti oko 78.000 dinara po hektaru, odnosno 45.000 dinara po jutru. Za seme soje po jutru će trebati 15.000 dinara, naftu 12.000 dinara, đubrivo 10.000 dinara i za hemiju 8.000 dinara. I to su osnovni troškovi, ali će za setvu soje trebati daleko više novca, jer setva ne podrazumeva samo ove izdatke – kazao je Filipović.

    Za hektar kukuruza spremiti 100.000 dinara, za soju 78.000, a za suncokret 66.000 dinara.

„Dva miliona hektara srpskih oranica i njiva čeka da budu posejane, što je otprilike neki kapacitet za prolećnu setvu svake godine. Ako uzmemo u obzir okolnost da smo jesenas posejeli nešto oko 600 hiljada, čak možda i nešto malo više od 600 hiljada hektara pod pšenicom, što je nekih 12-13 odsto više u odnosu na prethodnu ekonomsku godinu, konsekventno se nameće i zaključak da će ove godine neke kulture biti zakinute na konto povećanja površina od nekih 60 hiljada hektara koliko je više posejano pšenice. Neka procena u startu je da će najveći setveni gubitnici ove ekonomske godine biti kukuruz i soja. Zašto kukuruz i soja? Iz prostog razloga što je prethodna godina bila izuzetno loša sa aspekta prinosa za kukuruz i soju koju su jako teško podneli veliku sušu i visoke temperature, imali su velike podbačaje. Pšenica je ‘pobegla’ od tih loših vremenskih okolnosti, suncokret je sasvim dobro podneo  nepovoljne agrometeorološke uslove i kukuruz i soja su imali najveće proizvodne podbačaje i jednostavno poljoprivrednici se opredeljuju naspram toga i za narednu ekonomsku godinu, odnosno konkretno za ovu“, kaže analitičar Žarko Galetin.

„Očekivanja su da će pod kukuruzom biti oko 900.000 hektara, pod sojom negde oko 200.000 hektara, suncokretom oko 250.000-260.000 hektara, šećernom repom oko 45.000 hektara i to je sada struktura koju bi mogli da očekujemo u tekućoj ekonomskoj godini“, procenjuje Galetin.

„Gde će zarada biti najveća? To je velika nepoznanica s obzirom na sve okolnosti koje se dešavaju trenutno na međunarodnim tržištima pa i na domaćem. Ono što je evidentno jeste da će troškovi setve biti nešto veći nego prošle godine. Procene su da je to negde između 20% i 25%, jer osim dizel goriva koje je na nivou možda nešto malo više u odnosu na pre godinu dana, mi imamo rast troškova mineralnih đubriva za oko 22-23%, zavisi od vrste đubriva, i kod semenske robe nekih 20%, tako da možemo očekivati skuplju setvu i skuplju prvu obradu u ekonomskoj godini i to je ono što će uticati konačno i na finansijski rezultat poljoprivrednih proizvođača. Kakve će cene biti, to je sada ključno pitanje. Trenutno, na svetskom tržištu se dešavaju značajne promene, mnogo je faktora upleteno, iznad svega i taj bilansni faktor na globalnom nivou koji govori da ćemo i kod pšenice i kod kukuruza imati čak možda i najmanje zalihe u poslednjih deset godina, što bi posledično moglo da dovede do rasta cena na svetskom tržištu, a što će se u krajnjoj liniji prevaliti i na naše tržište. Otvoreni su ekonomski frontovi i to je ono što nije dobro i to je ono što tržište čini neizvesnim i ‘nervoznim’, i tek ćemo videti kakve će posledice na taj cenovni efekat biti. Lično očekujem da ćemo s aspekta cena imati više cene nego što je to bilo prošle godine, a u kom procentu i koliko, to je sada neizvesno, ali je evidentno da će cene biti nešto više u odnosu na pre godinu dana“, analitičar Žarko Galetin.

April je mesec kada kreće prolećna setva primarnih poljoprivrednih kultura: kukuruza, soje i suncokreta. Zato je kiša dobrodošla da popravi vlažnost u dubljim slojevima oranica, potrebnim kada se biljke budu razvijale.

Koliko će poljoprivrednike koštati setva, ne zna se pouzdano jer repromaterijal, kako se približavaju rokovi, stalno poskupljuje, posebno mineralna đubriva. Rratari teškom mukom uspeti da krenu u nov ciklus proizvodnje. Setva kukuruza će biti skuplja prvenstveno zbog stalnog poskupljenja mineralnih đubriva i, kako se približavaju rokovi setve, cene đubriva idu nagore. Na početku godine urea je koštala 50 dinara, a sada je 70 dinara. AN je bio 43 i 44 dinara, a sada se prodaje za 55 i 56 dinara. Seme kukuruza nije poskupelo, dok su cene hemijskih sredstava različite, nekima se cena nije menjala, a drugima je viša za oko 20 odsto – kazao je Letić.

On će ovog puta sejati kukuruz i soju, ali će, za razliku od prošlog, ovog proleća više posejati soje. Kaže da je cena semena soje viša nego prošle setve. Lane je kilogram semena soje bio 180 dinara, a sada su bolje sorte ove uljarice 240 dinara.

Smatra se da će, okvirno, najviše novca trebati za setvu kukuruza – oko 100.000 po hektaru, soje oko 78.000 dinara, a za suncokret oko 66.000 dinara bez arende, usluga, amortizacije, sopstvenog rada…

Ratari će teškom mukom krenuti u nov ciklus proizvodnje, jer još nisu dobili obećane subvencije!

Poljoprivrednik iz Inđije Radoslav Adamović naveo je za Dnevnik da će za setvu kukuruza biti potrebno 157.000 dinara po hektaru. U taj račun, Adamović je sabrao najveće troškove: arendu, koja, u proseku, iznosi 450 evra po hektaru – 53.000 dinara, seme od 29.400 dinara, s tim što ta cena može da bude i niža ako se kupi lošije seme, zatim izdatak za osnovno đubrenje 19.500 dinara, koliko košta 300 kilograma po hektaru za 65 dinara kilogram, predsetveno đubrenje u visini od 15.360 dinara, odnosno 240 kilograma uree po 64 dinara. U troškove setve uračunao sam i izdatke koje imamo tokom žetve: uslugu kombajniranja i prevoz, tehnički pregled i registraciju mehanizacije, amortizaciju mehanizacije bez guma, gume, ručni rad, porez, izdatak za odvodnjavanje, za knjigovođu… – naveo je Adamović.

Cene đubriva neprekidno rastu od jeseni, tona i do 480 evra!

Hemijska sredstva za poljoprivredu, što uključuje đubriva pesticide i slično, pojeftinila su u odnosu na januar 2024. godine, u proseku za 21,7 odsto – tako bar pokazuju zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku. Međutim, ono što je najvažnije u ovom segmentu, đubriva, konstantno poskupljuju još od prošle jeseni 2024. godine kada su zabeležila najniže cene.

Republički zavod za statistiku (RZS) objavio je podatke o inflaciji za januar 2025. godine, prema kojima se vidi da su cene u periodu od godinu dana u proseku porasle 4,6 odsto. Jedan od proizvoda koji je, međutim, pojeftinio, i to 21,7 odsto, jeste đubrivo, odnosno hemijska sredstva za poljoprivredu. To su, zapravo, različite vrste hemikalija koje se koriste za zaštitu bilja, poboljšanje prinosa, suzbijanje štetočina, a neke od poznatih sredstava su pesticidi, fungicidi, insekticidi…

Ipak, iz kompanije „Elixir“, koja je najveći proizvođač mineralnih đubriva u jugoistočnoj Evropi, objašnjavaju za Novu ekonomiju da u okviru ove vrste proizvoda cene ipak nisu niže nego pre godinu dana. „Najniže cene u proteklih godinu dana zabeležene su prošle jeseni, a od tada beležimo konstantan rast cene i azotnih i NPK đubriva (koja sadrže azot, fosfor i kalijum, prim. aut), što je u skladu sa rastom cene energenata, pre svega, gasa i drugih sirovina. Trenutni nivoi cena su iznad nivoa koje smo imali prethodne godine u istom periodu. Domaće tržište nije izolovano od regionalnih i globalnih dešavanja, što znači da su i cene veoma slične onima koje vidimo u regionu“, objašnjavaju iz „Elixira“.

Subvencije samo u obećenjima!

Inače, kako je nedavno objavio portal Biznis.rs, cena đubriva skočila sa 320 na više od 400 evra po toni. Urea, đubrivo koje se sporo razlaže u zemljištu, poskupela je još više – sa 390 na više od 450 evra po toni. Na produktnoj berzi Novi Sad, nedavno se trgovalo po ceni od 478 evra za tonu NPK đubriva. Đubrivo AN (amonijum nitrat) prodavalo se za 413 evra po toni, dok je Urea koštala 468 evra, takođe za tonu đubriva. Na cenu đubriva, kako objašnjavaju iz „Elixira“, utiče mnogo faktora. „Deo sirovina koje su potrebne za proizvodnju se nabavlja na globalnom tržištu. Dodatno, faktori poput cene merkantile, likvidnosti tržišta, vremenskih prilika i neprilika umnogome opredeljuju cenu po kojoj je moguće prodati đubrivo. Na kraju, đubrivo stiže u naš region, ne samo iz Evrope, već i iz Afrike i Azije gde su proizvodne cene niže. Proizvođači u Evropi su u nezavidnoj poziciji, uzimajući u obzir sve navedeno i moraju da se prilagode cenovnim nivoima koji preovladavaju, bez obzira na ostale faktore. U suprotnom, zaustavljaju svoje proizvodnje ili smanjuju kapacitete, što je trenutno čest slučaj u Evropi“, objašnjavaju iz kompanije.

Dodaju i da je cena gasa, koji se inače koristi u proizvodnji đubriva i jedna je od ključnih sirovina, uvek u fokusu zbog geopolitičkih dešavanja. „Cena je trenutno na višem nivou u odnosu na isti period prethodne godine, štaviše, dosezala je i vrednosti koje smo beležili početkom 2023. godine. To je jedan od razloga zašto je trenutno cena azotnih đubriva na visokom nivou. Takođe, to utiče i na NPK đubriva, čija je azotna komponenta u direktnoj korelaciji sa cenom gasa“, zaključuju iz „Elixira“.

Da bi obavili setvu ovog proleća, poljoprivrednici su u velikim teškoćama. Jer, kako kažu, Nisu dobili podsticaj od 18.000 dinara do 1. aprila, kako je bila obećala Vlada Srbije! Predstavnici desetak udruženja poljoprivrednih proizvođača kažu da imaju informaciju da su samo dva poljoprivrednika iz Vojvodine do sada dobila rešenja o isplati osnovne subvencije po hektaru!

Sporazumom o saradnji u oblasti poljoprivrede Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i više udruženja poljoprivrednih proizvođača u oktobru 2024. godine usaglašeno je da će svi uredno podneti zahtevi za osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji u 2025. godini, u iznosu od 18.000 dinara po hektaru, „biti isplaćeni, najkasnije do 1. aprila 2025. godine“. Ali, to kao i mnogo puta do sada, bilo samo obećanje…

Odgovor vlasti nedavno je bilo samo saopštenje nadležnog ministarstva da će poljoprivrednici koji su podneli zahteve za subvencije u 2025. godini, „biti isplaćeni u najkraćem mogućem roku“!? Ali, po rečima poljoprivrednih proizvođača, kasni i povraćaj akcize za dizel gorivo, a još nisu odobreni ni krediti sa subvencionisanim kamatama.

Zato su pred početak setve koju je odložila kiša, prinuđeni da uzimaju kredite „na agrorok“, čija je kamata od jedan do dva odsto mesečno, a u komercijalnim bankama je kamata do osam odsto i zajam može da dobije poljoprivredni proizvođač pod uslovom da je kreditno sposoban.

Traktori stariji od vlasnika!

Arhiva autora – Nekadašnji traktor IMT, koji su stariji od svojih vlasnika, još uvek rade na njivama u Srbiji, ali i u većini nesvrstanih zemalja, koje su ih kupile tada u Jugoslaviji. Danas u Srbiji ima oko 482.000 traktora koji su registroivani u funkciji. U ekonomskim dvorištima ih je oko 500.000, ali nisu vi registrovani, ali još služe!

Poljoprivredna gazdinstva u Srbiji koriste ukupno 482.496 traktora, od kojih je 356.246 staro više od 20 godina, odnosno 73,8 odsto od ukupnog broja, podaci su Republičkog zavoda za statistiku objavljeni u brošuri „Popis poljoprivrede 2023. godine“. Jedna trećina traktorea starija je od svojih vlasnika. Oninajčlešće od tri stasra skpalaju jedna koji mođeda id eu njive i da radi. Traktora starih do godinu dana je 7.088, što je 1,5 odsto od ukupnog broja, a onih starih između jedne i pet godina je 13.660, odnosno 2,8 odsto od ukupnog broja. Traktora koji su stari između šest i 10 godina ima 24.499 (5,1 odsto), onih starih između 11 i 15 godina je 37.694 (7,8 odsto), dok starih između 16 i 20 godina ima 43.311 ili devet odsto od ukupnog broja.

Sedam od 10 gazdinstava koristi sopstveni traktor. Najviše traktora je u regionu Šumadije i Zapadne Srbije i to 38 odsto, dok u regionu Južne i istočne Srbije ima 30 odsto od ukupnog broja traktora. U regionu Vojvodine je 26 odsto traktora, dok ih je u Beogradskom regionu svega šest odsto. Inače, mehanizacija je kritična tačka za savremenu obradu zemljišta i zbog starosti traktora i zbog nepotrebnih troškova. Pre svega, veća potrošnja goriva, manji učinci, nemate rezervnih delova. U strukturi mehanizacije još uvek dominira mali traktor IMT 539. To je F539 koji je bio po čitavoj bivšoj Jugoslaviji, još uvek funkcioniše, još uvek se nalazi i radi i u mnogim nesvrtstanim zemljama. To je bila dobra mašina, šteta je što je ta fabrika nestala.

U kom pravcu treba da ide obnova mehanizacije

U Srbiji su uglavnom mala i srednja poljoprivredna gazdinstva, a stručnjaci kaž da su poljoprivrednicima potrebni mali i srednji traktori.Taj vapaj za tim tipom traktora pogotovo u centralnoj, južnoj, istočnoj Srbiji je jako veliki. Taj problem je najkritičniji u centralnoj Srbiji, znači istok, zapad, to su sitna domaćinstva, male njive, njima su potrebni mali i srednji traktori. Ovo što kupuju ovi bogati, to nema veze sa našom stvarnošću kada su u pitanju poljoprivredna gazdinstva. A, malih gazdinsava sa posedom do 2,5 hektara u Srbiji ima danas 217.623! Zato i bitka za obnovu mehanizacije treba da ide u pravcu da se upravo malim i srednjim gazdinstvima u tom delu Srbije ispod Save pruži mogućnost da mogu da nabavljaju male i srednje traktore. Jer, mehanizacija je važna za poboljšanje konkurentnosti poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji.

Primer je Francuska, koja je najintenzivnija i najdominantnija agrarna zemlja u EU kada se pogleda kakvu oni imaju mehanizaciju, koji je to intenzitet proizvodnje i koliko su visoki prinosi. Da bismo mi mogli da budemo egal sutra sa farmerima EU, a mi jesmo već sa njima u nekom aranžmanu jer 60 odsto robne razmene ili izvoza realizujemo sa EU, mehanizacija je jedna od trenutno jako kritičnih tačaka, ona je vrlo bitna za nas. Za poboljšanje konkurentnosti naših poljoprivrednih gazdinstava, posebno podvlačim malih i srednjih, nama nedostaje taj traktor.

Traktora starih više od 20 godina do 2000. godine bilo je više od 80 odsto od ukupnog broja. Kad je u pitanju poljoprivredna mehanizacija, ona je zaista do 2000. godine zbog raznih problema, od raspada zemlje preko sankcija, hiperinflacije, bombardovanja, preko privatizacija koje su nastupile posle 2001. godine, sve je to dovelo do jednog strašno crne slike da je bilo preko 80 odsto traktora amortizovanih i starijih od 25 ili 30 godina. Da nije bilo još tog IMT-a, ne bismo skoro imali čime da oremo. Od 2000. godine došlo je do nabavke, pre svega, traktora velike snage, preko 110 kilovata i postepnog zanavljanja, i to uz pomoć poljoprivrednih kredita i sredstava iz IPARD fonda.

U toku je treći IPARD program, pa je između 70 i 80 odsto sredstava iz tog programa uglavnom korišćeno za nabavku poljoprivredne mehanizacije. Pitanje je koliko su poljoprivrednici u Srbiji upoznati sa IPARD programom i celim tim procesom prijavljivanja za korišćenje tih sredstava, za koji navodi da je birokratizovan i da se na to žale i farmeri u EU. Anaitičar Milan Prostran, naglašava da potreba i interes za zanavljanje traktora postoji, da taj proces obnove treba da se intenzivira, ali da je pitanje kako obezbediti povoljne kreditne linije, koliko država treba da učestvuje u tim kreditnim linijama i koliko IPARD programi mogu da zadovolje interese. On smatra da bi Ministarstvo poljoprivrede kao nadležno moralo tim pitanjima da se pozabavi, ako hoće da ima produktivnu poljoprivredu i konkurentnu poljoprivredu. Ja uvek navijam za domaći kapital, za domaća sredstva, za domaću spregu budžeta i nekih poslovnih banaka, ukazuje Prostran.

Do sada se i u Srbiji dosta govorilo o takozvanim prstenovima mehanizacije, modela u okviru zadruga ili nekog udruženja preko kojih bi se nabavljala mehanizacija. Jedan traktor je skup za jedno gazdinstvo, ali ako imate 20 ili 30 gazinstava, pa imate dva traktora, to su takozvani mašinski prstenovi. Pokušaja da se uvede takav model je bilo ali nije našao širu primenu. To je otvoreno pitanje upravo za te male i srednje, jer njima je teško da uđu u kreditnu liniju. Nemaju oni takav dohodak da mogu da sad plate jedan traktor. Jedan taj mali traktor košta 10.000, 12.000, 15.000 evra. A, nemože svako da ima i traktor i kombajn i sejalicu… Ako su seljaci organizovani u zadruge kao u Sloveniji, onda svi imaju sve. Zašto mi tako neradimo, to je naš problem, kaže Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza saveza Srbije.

Seme uvozimo, za sebe, ali izvozimo!

Da li je proizvodnja semena u Srbiji za ratarske biljke nova šansa za povećanje izvoza u ovom poslu i vidi li svoju ulogu u tome država? Prema zvaničnim podacima iz 2022. godine ostvarili smo izvoz semena u vrednosti od 158 miliona evra, i zabeležili suficit od 91 miliona evra. ,,Agroservis“ je istraživao ove procese proizvodnje, jer nije jasno da seme uvozimo za svoje potrebe, a da imamo dobit u izvozu. Otkrili smo da polovinu zrna kukuruza za setvu uvozimo iz EU zemalja, 80 odsto suncokreta i uljane repice, a šećernu repu za sve setvene površine. Evidentan je rast uvoza suncokreta, gde smo ne tako davno bili dominantni kao i sa semenom kukuruza. Ubrzano smo izgubili veće prisustvo ove uljarice na našim njivama ali se situacija svake godine poboljšava jer naš novosadski Institut za ratarstvo i povrtlarstvo, koja je ustanova od Nacionalnog značaja ima kvalitetno seme! Dokaz je da je svaki osmi hibrid suncokreta u svetu stvoren u ovoj naučnoj ustanovi.

Suncokret predstavlja jednu od najvažnijih uljarica u svetu, a u pojedinim zemljama, posebno Evrope, i osnovnu sirovinu za dobijanje ulja. U svetu se gaji na oko 27 miliona hektara. Međutim, pored uljanog suncokreta jedan manji, ali i dalje značajan deo površina, pripada konzumnom suncokretu. Suncokret se može smatrati Evropskom kulturom, jer se u tom delu sveta gaji na preko 80 odsto površina od ukupnih. Najveći prozvođači u svetu su Rusija, Ukrajina, Argentina, a prate ih Rumunija, Bugarska, Kazahstan. Površine u Srbiji variraju od godine do godine (u proseku oko 200.000 hektara), sa visokim prosečnim prinosima, što Srbiju svrstava u srednje proizvođače suncokreta.

Predstavnik udruženja proizvođača goveda rase „limuzin“, Miroslav Kiš okoline Subotice rekao je da je direktor Uprave za agrarna plaćanja Slobodan Nikolovski rekao pre nekoliko dana na sastanku da se „poljoprivrednici strpe za krdite i da će ih biti“. „Ja ne mogu da sipam gorivo na pumpi na obećanje ‘biće ih’. Setva šećerne repe je završena, trebalo je do sada da počne i setva kukuruza i suncokreta, ali je odložila kiša“, rekao je Kiš. On dodaje za javnost da je objašnjenje Nikolovskog za kašnjenje kredita usaglašavanje s bankama dodatnih mera za nove proizvode koji će se kreditirati, a među kojima su i „neka elektronika i navigacioni sistemi“. Poljoprivrednici pretpostavljaju da je reč, između ostalog, o autopilotu koji omogućuje precizniju obradu njiva kako se ne bi preklapale pojedine operacije, ali da je pitanje kolika je zainteresovanost za tu elektroniku u situaciji kada nemaju novca ni za repromaterijal i kada je mehanizavcija stara i po 50 godina i na nju se ne može instalirati takva vrsta elektronike. Jer, u Srbiji postoji 481.000 traktora, a više od polvoien je starije od svojih vlasnika. A, takvi uređaju mogu da se, kako su objasnili, instaliraju samo na najsavremenije marke traktora, kao što je „Džon Dir“ i koštaju zavisno da li ih proizvode Kinezi ili zapadne kompanije, od 5.000 do 15.000 evra. Kiš ističe da je tek pre nekoliko dana Ministarstvo poljoprivrede počelo da isplaćuje premiju za mleko za treći kvartal prošle godine, a da će splata za četvrti početi tek u maju.

Uproteklom periodu u Srbiji je ugašno oko 60.000 gazdinstava. U 2025. godini registrovano je, prema podacima Uprave za agrarna plaćanja više od 7.000 novih poljoprivrednih gazdinstava, te je sada broj aktivnih poljoprivrednih gazdinstava 477.950. Sporazum o saradnji Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je potpisalo s Udruženjem poljoprivrednih proizvođača Subotice, Savezaom udruženja poljoprivrednika Banata, Udruženjem poljoprivrednika Aradac, Inicijativom za opstanak poljoprivrednika Srbije, Udruženjem građana „Dolovački paori“ i Udruženjem Banatska crnica. Tim dokumentom je usaglašeno i da će se izmenom Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju propisati regres za sertifikovano seme u iznosu do 17.000 dinara po hektaru, da će javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na regres za sertifikovano seme biti raspisan, najkasnije do kraja aprila 2025. godine.

Poljoprivrednici čekaju subvencije

U jesenjoj setvi 2024. godine u Srbiji je, pšema sanju 23. novembra 2024. godine zasejano 788.815 hektara, što u odnosu na konačen rezultate jesenje setve u 2023. Godini, predsavlja povećanje od 8,5 odsto, saopštoio je RZS. Posmatrano po kulturama, pšenice je zasejnapo za 8,6 odsto više, ječma oko jedna odsto više, a uljane repice za 36,8 odsto. Manje je zasejano ovsa i to za devet odsto i raži za 1,7 odsto.

U poređenju sa desetogodišnjim prosekom jesenej setve, od 2014. do 2023.godine, površine pod pšenicom povećane su za 0,1 odsto. U poslednjoj jesenjoj setvi najveće površine od blizu 600.000 hektara zauzela je pšenica. Za Srbiju dovoljno može da se obezbedi setvom na 300.000 hektara. Ali i prošle godine polovinu 50 odsto pšeničnih površine zauzela je ,,tavanka“, odnosno nedeklarisano semene. Zato se ne mogu očekivati ni visoki prinosi. Inače u 2024. godini u Srbiji je bilo proizvedeno 2,92 miliona tona pšenice. Rekordna proizvodnja pšenice u Srbiji bila je 1991. godine. I pored hvalisanja o uspehu nauke u visokim prinosima Srbija se tom rekordu nikada do sad nije primakla. 

Svetozar Toza Murgaški, poljoprivrednik u Čeneju kod Novog Sada, naveo je da su poljoprivrednici koristili u setvi soje nedeklarisano seme. Ali otkad im je država obećala isplatu subvencija za setvu sertifikovanog semena, svi će kupiti ili su već pokupovali deklarisano seme. Ali, nisu dobili novac za to kvaltietno seme. Zemljoradnici imaju račune i čekaju da krene isplata subvencija 17.000 dinara po hektaru za sertifikovano seme. Čekamo i isplatu subvencija za biljnu proizvodnju od 18.000 dinara po hektaru do stotinu hektara. U besparici smo zbog velike lanjske suše i niskih cene svih biljnih kultura.

Ratar iz Kisača Goran Filipović ističe da će setva suncokreta po jutru ovog proleća koštati 33.000 dinara, odnosno 66.000 po hektaru. Za seme suncokreta biće potrebno 9.000 dinara po jutru, đubrivo 11.000 dinara, naftu 12.000 i hemiju 6.000 dinara, a ostale troškove nisam računao, mada su znatni jer su posebno skupe usluge kombajniranja – naveo je Filipović. On ističe da će osnovni troškovi setve soje biti oko 78.000 dinara po hektaru, odnosno 45.000 dinara po jutru. Za seme soje po jutru će trebati 15.000 dinara, naftu 12.000 dinara, đubrivo 10.000 dinara i za hemiju 8.000 dinara. I to su osnovni troškovi, ali će za setvu soje trebati daleko više novca, jer setva ne podrazumeva samo ove izdatke .

Osiguravači oprezni: Poljoprivredno osiguranje donosi više rizika nego profita

Svake godine se razgovara i o osiguranju njiva, pre svega, od nevremena. Većina ratara to smatra za veliki trošak sve dok se ne dogodi, pa jedino osigurani dobiju bar neku manju nadoknadu štete. S obzirom na klimatske promene koje su sve izraženije, a za posledicu imaju sve učestalije katastrofalne posledice kako po broju, tako i po obimu nastalih šteta, najveći deo osiguravajućih kuća pristupa oprezno ovoj vrsti osiguranja.

Zasadi kajsija proteklih dana praktično su desetkovani usled posledica prolećnog mraza širom Srbije, nažalost i u krajevima gde se ovo voće najviše uzgaja. U nekim regionima, kao što su zapadna Srbija, okolina Čačka, Smedereva kao i u Vojvodini šteta je i do sto odsto. Najveći deo tih zasada nije bio osiguran, tako da voćari trpe celokupne materijalne troškove.

U Udruženju osiguravača Srbije na pitanje koliko je voćnjaka u Srbiji osigurano od kasnog mraza i u kojim krajevima države najviše, ističu za da s obzirom na klimatske promene koje su sve izraženije, a za posledicu imaju sve učestalije katastrofalne posledice kako po broju, tako i po obimu nastalih šteta, najveći deo osiguravajućih kuća pristupa oprezno ovoj vrsti osiguranja. Naglašavaju da je razlog tome što poljoprivrednici zasade podižu i tamo gde im nije mesto, zbog čega često i izmrzavaju. Kako ističu, ova vrsta osiguranja zavisi od mnogo faktora i zbog toga su i osigurane površine iz godine u godinu različite. Ukoliko su zime jake sa niskim temperaturama, dugo traju i bez dužih perioda sa visokim temperaturama, očekivanja su da će i voće mirovati i manja je verovatnoća za pojavu prolećnog mraza. Samim tim i više poljoprivrednika se opredeljuje da ne osigura voćnjake od ovog rizika. Međutim, ove godine to nije bi slučaj sa kajsijom, breskvom kao i pojedinim sortama šljive i višnje koje su već izmrzle. Rizik prolećnog mraza najviše se osigurava u područjima gde se tradicionalno gaji voće, teritorija centralne, zapadne i južne Srbije – navode u ovom udruženju.

Prema poslednjim podacima UOS-a, zavisno od useva i plodova, od ukupnih površina u Srbiji se osigurava od 12-15 odsto, dok je do pre nekoliko godina taj procenat iznosio oko 10 odsto. U ovom udruženju, međutim, smatraju da bi za rast osiguranja u agraru značajno bilo da država izjednači subvencije i omogući ravnopravan tretman za sva područja i regione u Srbiji. Odnosno, kako kažu, da subvencije države na premiju osiguranja budu sa sadašnjih 40-70 odsto, u zavisnosti od regiona, izjednačene na, recimo, 60 odsto za sva područja. Ističu kako je utisak poljoprivrednika da su sadašnjim načinom subvencionisanja osiguranja poljoprivredne proizvodnje pojedini regioni favorizovani. Potrebno je i značajnije uključivanje lokalnih samouprava u pogledu obezbeđivanja novca namenjenog subvencionisanju premije osiguranja.

Semenska proizvodnja u Srbiji, statistička varka!

Da li je proizvodnja semena u Srbiji za ratarske biljke nova šansa za povećanje izvoza u ovom poslu i vidi li svoju ulogu u tome država? Prema zvaničnim podacima iz 2022. godine ostvarili smo izvoz semena u vrednosti od 158 miliona evra, i zabeležili suficit od 91 miliona evra. ,,Agroservis“ je istraživao ove procese proizvodnje, jer nije jasno da seme uvozimo za svoje potrebe, a da imamo dobit u izvozu. Otkrili smo da polovinu zrna kukuruza za setvu uvozimo iz EU zemalja, 80 odsto suncokreta i uljane repice, a šećernu repu za sve setvene površine. Evidentan je rast uvoza suncokreta, gde smo ne tako davno bili dominantni kao i sa semenom kukuruza. Ubrzano smo izgubili veće prisustvo ove uljarice na našim njivama ali se situacija svake godine poboljšava jer naš novosadski Institut za ratarstvo i povrtlarstvo, koja je ustanova od Nacionalnog značaja ima kvalitetno seme! Dokaz je da je svaki osmi hibrid suncokreta u svetu stvoren u ovoj naučnoj ustanovi.

Suncokret predstavlja jednu od najvažnijih uljarica u svetu, a u pojedinim zemljama, posebno Evrope, i osnovnu sirovinu za dobijanje ulja. U svetu se gaji na oko 27 miliona hektara. Međutim, pored uljanog suncokreta jedan manji, ali i dalje značajan deo površina, pripada konzumnom suncokretu. Suncokret se može smatrati Evropskom kulturom, jer se u tom delu sveta gaji na preko 80 odsto površina od ukupnih. Najveći prozvođači u svetu su Rusija, Ukrajina, Argentina, a prate ih Rumunija, Bugarska, Kazahstan. Površine u Srbiji variraju od godine do godine (u proseku oko 200.000 hektara), sa visokim prosečnim prinosima, što Srbiju svrstava u srednje proizvođače suncokreta.

 Površine pod semenskom proizvodnjom suncokreta u EU su oko dva miliona hektara i većina zemalja beleži pad proizvodnje!

Prema FAO statističkim podacima površine pod suncokretom u poslednjih deset godina značajno su povećane, ali i prosečan prinos po hektaru, najviše zahvaljujući širenju hibrida i uvođenju novih tehnologija. To povećanje naročito je izraženo kod najvećih proizvođača, kao što su Ukrajina i Rusija. Suncokret je bio i biće, vrlo profitabilna biljna vrsta, veoma adaptibilna na različite uslove gajenja i sa konstantnim trendom rasta u proizvodnji zrna. Suncokret vodi poreklo iz Severne Amerike. Indijanci su ga koristili u svojim obredima znatno pre otkrića Amerike. Na neki način su ga i „transformisali“ u kulturni tip. Suncokret je jedna od retkih biljna vrsta koja je poreklom iz Amerike, ali privedena kulturi van Amerike, i kao takav ponovo vraćen u Ameriku. Može se reći da su prvi selekcioneri suncokreta bili američki Indijanci. U većim razmerama počeo je da se proizvodi od 1930. godine, naročito u Vojvodini. Zahvaljujući selekciji u Rusiji i SSSR-u, stvorene su prve sorte sa visokim sadržajem ulja otporne na veoma opasnu štetočinu u tom periodu, suncokretovog moljca, ali i parazitnu cvetnicu volovod. Poseban značaj pripada radu akademika V.S. Putavojta, koji je razvio novi metod selekcije, poznat kao Pustavojtov metod sa rezervom. U čast ovog naučnika, danas se svake četvrte godine dodeljuje prestižna Pustavojtova nagrada za razvoj i napredak suncokreta u različitim oblastima. Oprašivanje se odvija uglavnom uz pomoć insekata, gde je osnovni oprašivač pčela. Prošle 2023. godine, visoko priznanje, pripalo je prof dr Vladimiru Mikliču, ekspertu iz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.

Suncokret se uglavnom gaji radi proizvodnje semena iz kojeg se dobija ulje. On se gaji i radi ishrane stoke, bilo u zelenom stanju ili pripremljen kao silaža, jer daje veliku masu. Ulje, koje se dobija iz suncokretovog semena, ima vrlo veliku i raznovrsnu primenu u ljudskom životu. Ono se iskorišćava za ishranu i za tehničke svrhe. Za ljudsku ishranu ono je jednako po kvalitetu najboljem maslinovom ulju. Suncokretovo ulje služi za izradu veštačkog sala i putera (margarina) a iskorišćava se i za konzerviranje riba, voća, povrća i drugih proizvoda. Ono služi za dobijanje glicerina i stearina, a prave se od njega i sapun, sveće i raznovrsni mirisi; služi za izradu boja, laka; firnajza; primenjuje se u medicine,a takođe se iskorišćava za gorivo i mazivo. Upotrebljava se i u slikarstvu. Pored iskorišćavanja za ulje, suncokretovo seme je odlična hrana i za domaće životinje, a naročito za živinu. Mlada otoka hranjena suncokretovim semenom brzo raste i dobro održava svoju kondiciju, a živina hranjena suncokretovim semenom brzo raste, rano počinje da nosi i daje mnogo jaja.

Novi Zakon o semenu i sadnom materijalu poljoprivrednog i ukrasnog bilja u Srbiji, donosi važne promene u regulaciji ove oblasti, donet je u Srbiji krajem oktobra 2024. godine. Njegove uvodne odredbe obuhvataju uređivanje proizvodnje, dorade, kvaliteta, pakovanja, obeležavanja, distribucije i kontrole semena i sadnog materijala. Pored toga, zakon reguliše i uvoz, post kontrolna ispitivanja, kao i druge aspekte značajne za oblast poljoprivrednog bilja. U trenutnom zakonodavstvu prepoznat je niz nedostataka – od neusklađenosti sa propisima EU do zastarelih standarda kvaliteta, koji značajno ograničavaju izvoz. Na primer, pojmovi poput standarda kvaliteta i kategorija hibida – semena nisu bili jasno definisani, što je često predstavljalo prepreku pri izvozu.

Pad semenske proizvodnje

O ugroženosti semenske proizvodne u svetu i Srbiji, rukovodilac Odeljenja za suncokret u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo dr Vladimir Miklič, između ostalog kaže:  ,,Poslednjih nekoliko godina semenska proizvodnja u Srbiji sa nekih 50.000 hektara, pala je na ispod 40.000 hektara, što za tako kratak period predstavlja značajanog pad.Ova situacija izaziva zabrinuost stručne javnosti. Naime, smanjenje proizvodnje sopstvenog semena u Srbiji dovodi do sve većeg uvoza semena iz drugih zemalja. Ako se zapitamo zašto je toliko važno da proizvodimo sopstveno seme, odogovr na to pitanje je veoma jednostavan – jer je proizvodnja semena ključna za prehrambenu sigurnost svake zemlje, uključujući i Srbiju! Jer, kvalitetno seme u kombinaciji sa odgovarajućim agrotehničkim merama predstavlja početak svega u poljoprivredi. To znači da bez kvalitetnog semena, nijedan usev neće uspeti da ostvari svoj pun potencijal. A, Srbija ima veliku raznolikost klimatskih uslova i zemljišta, što je idealno za raznoliku proizvodnju semena ratarskih kultura. Međutim, kako bismo iskoristili ovu prednost, potrebno je da se fokusiramo na povećanje površina pod semenskom proizvodnjom.

Neki od važnih faktora koji utiču na smanjenje proizvodnje sopstvenog semena u Srbiji su ulaganja u istraživanja i razvoj, nedostatak edukacije i podrške institutima, kao i sve veća konkurencija sa uvoznim semenom! Semenske kuće, poljoprivredne institucije i druge relevantne organizacije tebalo bi da udruže snage i zajednički rade na podizanju svesti o važnosti semena, kao i na pronalaženju rešenja za unapređenje proizvodnje. Jedna od mogućnosti je podrška razvoju lokalnih semenarskih kompanija, koje mogu da ponude kvalitetno seme prilagođeno specifičnim uslovima Srbije. Ta podrška bi trealo da podrazumeva i tehničku edukaciju, kao i investicije u istraživanje i razvoj, kako bismo održali nekad postignute visoke standarde kvaliteta semena.Treba istaći da osim prehrambene sigurnosti, proizvodnja sopstvenog semena omogućava veću kontrolu kvaliteta useva, a samim tim i veći profit za poljoprivrednike, ističe Miklič.

Problemi su brojni. Teško je sada zasnovati, odnosno, obnoviti uništenu proizvodnju semena. Ima više faktora. Da pođemo od cena. Zaista je postalo dosta skupo proizvoditi u Srbiji. Naročito poslednjih godina. Skočila je cena zbog rata u Ukrajini, porasta cene merkantilne pšenice, porasta cena svih inputa, energenata, radne snage, đubriva, pesticida, tako da su mnogi odustali od semenske proizvodnje. Novi vlasnici mnogih privatizovanih sistema ne žele da se bave semenskom proizvodnjom. Oni idu na onu osnovnu, elementarnu, ratarsku proizvodnju. Srbija je prinuđena da radi semensku proizvodnju i u Rumuniji, Italiji i nekim drugim zemljama. Radila je to i pre. Srbija je mala zemlja i rizik je da se sve skoncentriše na jednom ograničenom prostoru. Često i zakoni favorizuju uvoz semena u odnosu na proizvodnju u Srbiji. Nekada je i Srbiji bilo lakše da uveze seme nego da se u njoj proizvodi što je nonsens. U Srbiji nekada postoje propisi koji su strožiji nego u EU! Da se pomene primer je prostorne izolacije. To je važno kod stranoplodnih biljnih vrsta i ovih koje se oprašuju vetrom kao kukuruz, ali pogotovo kod entomofilnih kao što je suncokret. Kod nas je prostorna izolacija propisana na 1.500 metara. To je razmak između parcele gde se umnožava seme C1 kategorije. Za ove više kategorije to je još i više. U zemljama EU je između 500 i 1.000 metara. Nekada, pe poa veka za to je važioi propis  od radim onda je propis bio 3.000 metara. Tad su postojali veliki sistemi pa smo lakše nalazili izolaciju. Sada posle povraćaja zemljišta to je znatno teže. Ipak treba voditi računa ako se ova razdaljina smanji, može doći do povećane stranooplodnje. Jer, pčele lete i do 10 kilometara. Može se desiti da taj divlji suncokret koji se lako širi, i koji je opasan korov, i jako se teško suzbija, da ga bude više u našem semenu. Evo, kako su to rešili u drugim zemljama?

U Mađarskoj onaj koji hoće da se bavi semenskom proizvodnjom, to prijavi lokalnoj samoupravi, i prijave se oni koji hoće da se bave merkantilnom proizovodnjom , i tu se pravi neki kompromis. I zahvaljujući tome, Mađarska ima često duplo veće površine pod semenskim suncokretom nego što imamo mi, dodaje Miklič. Evo i kako su poljoprivredno razvijene zemlje uredile proizvodnju „farm safe seed-a“ ili upotrebu semena sa tavana? Neki podaci govore da se u Mađarskoj koristi samo 12 odsto deklarisanog semena. U Srbiji pšenične površine zauzima 60 odsto nedeklarisano seme zvano ,,tavanka“. Ali tamo postoje drugi mehanizmi. Ima jedna direktiva u Evropskoj uniji i sistem koji je najviše zastupljen u Fancuskoj ili Belgiji gde se dozvoljava da se koristi seme sa tavana, ali svi proizvođači hlebne pšenice moraju da plate određenu nadoknadu državi. Oni koji su mali proizvođači oslobođeni su za nadoknada. Iz ovog fonda se novac vrati onima koji dokažu na osnovu deklaracije da su sejali sertifikovano seme. Sličan propis postoji u Velikoj Britaniji i njegova je svrha da se te pare ulože u stvaranje novih sorti i hibrida koji će biti prilagođeni za nove vremenske uslove.

Tvorac novih hibrida suncokreta

Prof. Dr Vladimir Miklič je tvorac novih hibrida suncokreta na novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtlarstvo… On je i dobitnik prestižne nagrade Pustavojt 2024. godine u Kini na 21. Međunarodnoj konferenciji o suncokretu održanoj 21-24.08.2024. u mestu Wuyuan. Dr Vladimir Miklič, je rukovodilac Odeljenja za suncokret Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada.

Prema zvaničnim podacima iz 2022. godine Srbija je ostvarila izvoz semena u vrednosti od 158 miliona evra, i zabeležila suficit od 91 miliona evra! Novosadska Agencija ,,Agroservis“ je istraživala ovaj trend, jer nije jasno da seme uvozimo za svoje potrebe, a da imamo dobit u izvozu.Otkriveno je da polovinu zrna kukuruza za setvu u Srbiji (koja se obavlja na blizu milion hektara) uvozimo iz EU zemalja, suncokreta i uljane repice čak 80 odsto, a šećernu repu za sve setvene površine., koje su između 30.000 i više od 40.000 hektara. Nekada se repa u Jugoslaviji, a ponajviše u Srbiji gajila ina 80.000 hektara!

Evidentan je rast uvoza suncokreta, gde smo ne tako davno bili dominantni kao i sa semenom kukuruza. Ubrzano smo izgubili veće prisustvo ove uljarice na našim, domaćm njivama, ali se situacija svake godine poboljšava jer naš novosadski Institut za ratarstvo i povrtarstvo ima kvalitetno seme. Inostrane kompanije koje se bave semenarstvom u Srbiji, ovde su našle dobre ratare i posao teče po dva modela. Prvo, seme koje kombajniraju i samo delimično dorađuju u džambo vrećama šalju u doradne centre, najčešće u Austriju. Ima semenskih kuća koje kod nas dorađuju i pakuju seme ali je to manjeg obima. Svako seme koje se otpremi preko granice se evidentira kao izvoz, i to je suficit koji se javlja.

Iako ekološki aspekti ostaju na stolu, oni više nisu centralna tema u novom planu. Pogotovo ne revizija okvira upotrebe pesticida. Sada je svima jasno da je prijašnja strategija, poput prepolovljenja njihove upotrebe do 2030. godine, teško ostvariva. Mediji podsećaju da je Uredba o održivoj upotrebi pesticida povučena još u februaru 2024. godine zbog rastuće desničarske pobune protiv Evropskog zelenog plana, ali i sveopštih protesta nezadovoljnih poljoprivrednika. Umesto toga, nova vizija ima za cilj da ponovo izgradi poljoprivredu, osiguravajući da ona ostane konkurentna i sposobna da pruži poštene životne i radne uslove poljoprivrednicima.

Gušće sito za uvoz

Komisija će se takođe zalagati za strože usklađivanje proizvodnih standarda za uvezenu robu s onima koji se primenjuju na evropske proizvođače. Ponajviše u području upotrebe pesticida i dobrobiti životinja, a posebno kada je reč o opasnim pesticidima koji su u EU zabranjeni zbog zdravstvenih i ekoloških razloga te se ne bi smeli vraćati u evropske trgovine putem proizvoda uvezenih s trećih tržišta.

Kako se ističe, prvi korak bit će racionalizacija sprovođenja Zajedničke poljoprivredne politike, golemog programa poljoprivrednih podsticaja koji trenutno vredi gotovo trećinu ukupnog budžeta EU. Životni standard poljoprivrednika u žiži Osiguravanje primerenog životnog standarda za poljoprivrednike još je jedan ključni element strategije. Razlog je to što su mnogi proizvođači u evropskom poljoprivrednom sektoru suočeni s finansijskom nesigurnošću i visokim rizikom od siromaštva.

Manje ekologije, više biznisa: Velike promene na evropskom tržištu hrane

Nova vizija agrarne i prehrambene industrije koju je predstavila Evropska komisija doneće velike promene na tržištu

Evropska komisija je predstavila novu viziju evropskog poljoprivredno-prehrambenog sektora do 2040. godine i u njoj je ublažena „zelena“ komponenta zbog koje su poljoprivrednici redovno protestovali. Sada je fokus na pojednostavljenju propisa i pretvaranju poljoprivrede u atraktivnu profesiju, umesto na (daljem) podizanju ekoloških standarda, prenosi Euronews.

Pojedine promene tiču se direktno potrošača. Više neće biti označavanja hrane na prednjoj strani ambalaže (Nutri score sistem ili kodiranje bojama) već oznake koje će potrošačima govoriti o poreklu proizvoda i standardima dobrobiti životinja koje primenjuju proizvođači. Što se tiče poljoprivrednika, i pored snažnijeg stava prema evropskoj strateškoj prehrambenoj autonomiji s naglaskom na davanje prioriteta proizvodnji osnovnih poljoprivrednih proizvoda u svrhu poboljšanja suverenosti evropskog tržišta, nova strategija nudi malo na putu istinske reforme Zajedničke poljoprivredne politike.

Voda na njivama, obećanje svakog ministra!

Da li će se ovaj plan ostavriti, kada je proizvodnja hrane u pitanju, zavisi uglavnom i od ćudi Boga. Jer, navodnjavanja plodnih polja Srbije, zavisi od navodnavjanja. A, vode nema ukoliko je suša, kao što je bilo proteklih goidna. Jer, od 2000. do 2024. godine u Srbiji je bilo osam suša koje su nanele ukupnu štetu od 9,5 milijardi evra! Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, tokom 2024. godine u Republici Srbiji navodnjavano je samo 48.668 hektara poljoprivrednih površina, što je za 2,3 odsto više nego u prethodnoj godini. Najnoviji zvanični državni podaci ukazuju da se u Srbiji gubi bitka za vodu!

 U Srbiji se 2024. godine navodnjavalo samo 48.668 hektara obradivih površina ili tek oko 1,5 odsto. A, koristi se 3.257.100 hektara njiva. U svetu se u proseku navodnjava 17 odsto površina. Od izgradnje hidrosistema D-T-D narodu je bilo obećano da će se svake godine navodnjavati 510.000 hektara. To se nikada nije ostvarilo. U manje navodnjavanim povrpinama nalazi se i jedan od glavnih uzroka manje proizvodnje hrane! Jer, Srbija je sad zavisna od uvoza hrane za ishranu svojih 6,6 miliona žitelja!

Nema vode, ni hrane!

U Srbiji se prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u 2024. godini navodnjavalo se samo 48.668 hektara plodnih njiva! Oranice i bašte (sa 93,5 odsto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voãnjaci (sa 5,9 odsto) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od 0,6 odsto), navodi se u izveštaju Republičkog zavoda za statistiku (RZS). Za navodnjavanje je u 2024. godini ukupno zahvaãeno 66.742 hiljada m³ vode, što je za 5,2 odsto više nego u prethodnoj godini, javlja Republički zavod za statistiku…

Republički zavod za statistiku navodi u izveštaju da se najviše vode crpelo se iz vodotokova – 92,8 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda i ostalih izvora. Najzastupljeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 91,0 odsto površine, kapanjem 8,8 odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,2 odsto površine.

U najnovijem izveštaju RZS je navedeno je da su istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćene kompanije i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi ili upravljaju sistemima za navodnjavanje, naveo je RZS. To znači da se gubi bitka za vodu, to je i bitka za hranu, bitka za sela i bitka za Srbiju! U svetu se prosečno navodnjava čak 17 odsto obradivih površina. Susedna Albanija već nekoliko decenija navodnjava oko 380.000 hektara svojih agrarnih površina. l zato uvek ima pre ostalih povrća i voća, a dobar deo dolazi i u Srbiju.

Od 2000. godine sad je u Srbiji na vlasti 15 ministar poljoprivrede! Svaki od njih je prilikom sedanja u ovu ministarsku fotelju obećavao gradnju sistema na najmanje 100.000 pa do million hektara. Sve je ostalo samo na obećanjima, bar kako prikazuje RZS. Jer, u 2024. godini navodnjavano je samo 46.668 hektara.

Dakle, da su radili ono što su obećali narodu, sad bi uz postojeće, bilo i novih sistema na oko 150.000 hektara. Dakle, sve ukupno na 3.257.100 hektara korišćenih obradivih površina u Srbiji, sistemi bi se nalazili na blizu 200.000 hektara. Preostaje da se obećanja data u predizbornim kampanjama pretvore u dela! Ali to uvek bude informacija da će se graditi, ali se nađe na spisku RZS da je urađeno i da se navodnjavju njive u Srbiji koje su u ovim vrelim godinama u vreme rasta temperatura uvek žedne, a hrane je sve manje koja je sve skuplja!

Štete od osam suša, 9,5 milijardi dolara!

Zato što se njive ne navodnjavaju, štete su ogromne. Za dve decenije, od 2000. godine, u Srbiji je bilo osam suša! Zbog suša u poljoprivredi Srbije, od tada pa do početka 2025. godine, izgubljeno je oko 9,5 milijardi dolara. Zbog suša koje prete ovom regionu nauka mora da stvori nove sorte i hibride! Naravno i da odredi za koje kulture je potrebna ranija, a za koje kasnija setva! Jer, u narednih 100 godina 52 će biti sušne. A, ukoliko ne bude dovoljno vode i prirodnog đubriva, nekadašnja žitnica Evrope, Vojvodina, za tri decenije će postati pustinja, po prinosima. Jer, humus je već sad smanjen sa pet na oko 2,5 odsto. Agrarna proizvodnja u Srbiji poslednje tri i po decenije stagnira i prosečan rast godišnje proizvodnje, do pojave korone, kretao se oko 0,45 odsto. Svake godine se u Srpskoj akademiji nauka (SANU) se obećava bolja budućnost – veći prinosi u proizvodnji hrane. I sve su to uglavnoim prevare. Jer, navjeći prinosi su bili pre tri – četiri decenije. Jer, njihov rad i doprinos nauke je u stalnom padu.

Evo i visine prinosa nekoliko useva i kultura iz nekadašnjih vremena. Svi bi bili srećni kada bi to ostvarili ove i budućih godina. Prema podacima RZS Srbije je daleke 1991. godine bila kada je u njoj bilo proizvedeno 3.736.500 tona pšenice, pa 8.062.020 toan kukuruza 1986. godine, zatim 4.920.600 tona šećerne repe, 1.148.660 tona krompira, pa 101.030 tona pasulja je ubrano 1955. godine, dok smo 1977.godine sa naših polja bili ubrali 244.960 tona paradajza, a 1981 godine ubrali smo na našim njivama 202.860 tona crnog luka, dok je 1984. godine bilo proizvedeno 34.980 tona belog luka…Pomenimo još da je 1982. godine bilo proizvedneo i 73.116 tona krastavaca, zatim kupusa i kelja je bilo u rekordu 1980. godine kada je rod bio 381.720 tona, a raž je bila rekordna 1953. godine kada je prinos bio 93.620 tona. Kada je reč dalekim godinama, voću i visokim prinosima evo primera da je daleke 1969.godine u Srbiji bilo proizvedneo 886.540 tona šljiva, 1969 godine bilo je ubrano i 748.530 tona grožđa, zatim 1979. godine je bilo proizvedeno i prodato 441.710 tona dinja i lubenica, a 1999. godine je bilo rodilo 96.400 tona jagoda, a oraha je bilo u rekordu 2009. godine. Breskve su bile u rekordu 2011. godine kada je rod bio 91.366 tona, a iste godien kajsije su donele 44.077 tona roda.

Dakle, sve ove prinose, bilo pšenice kukuruza, repe, voća i povrća mogu samo da priželjkuju kreatori agroekonomske politike, ali i političari čije želje oni pokušavaju da ostvare! Sve što proizvode je u mnogo, mnogo,mnogo, manjim količinama, nego u toj prošlosti. Nauka stalno proizvodi nove sorte i hibride, kako u agraru, tako i voća i povrća. Ali, ovim nekadašnjim rekordima, postignutm sa dostignućima nauke od pore pola veka, nikad se nisu približili. Tako poznavaoci prilika, budućnost agrara vide u povratku u ovu i ovakvu prošlost!

Na loše stanje najbolje govore rezultati iz poslednjih decneija, jer su kreatori agroekonomske politike sa svojih nerealnim željama, kako bi ispunili želje stranačkim prvacima, a ne narodu, nikako da ispune želje. Za to okrivljuju Boga i visoke temperature. Dokaz je da prema rezultatima Strategije razvoja od 2014., pa do 2024. godine, godišnji rast je bio samo 0,17 odsto. Ili za jednu deceniju tek 1,7 odsto!

U Srbiji sirovine za hranu proizvode se na 3,257.100 hektara i njihova godišnja vrednost proizvodnje se kreće od četiri do željenih, ali nikada dostignutih šest milijardi dolara godišnje. Srbija, inače poseduje više od četiri miliona hektara poljoprivrednih površina. Da bi agrar imao budućnost pootrebno je prvo da se vrati u prošlost i samo to da preuzemo, a ne da se hvalimo sa niskim prinosima, manjom potrošnjom i sve skupljom hranom. Istovremeno u Srbiji imamo samo 6,6 milona stanovnika (što je za 500.000 manje nego pre jednu deceniju), a sad je svaki dan 500.00 gladnih! Stručnjaci ističu da je potrebno menjati strukturu proizvodnje, a posebno, kada je reč o izvozu. Umesto izvoza sirovina za hranu nužno je da se pređe na prodaju, odnosno izvoz proizvoda iz viših faza prerade. To će onda i uvećati devizni priliv od izvoza.

To znači da nam je potreban novi koncept agrarne poizvodnje, zasnovan na zadružnom sistemu, u koji će biti uključena i prerađivačka industrija. A, nje sad nema , pa sija nema ni samodovoljnost u proizvodnji hrane. Recept uspeha nalazi se u činjenici da se obrt kapitala od porizvodnje u agraru ubrza i da to bude bar 50 puta godišnje, a ne kao sad – tek jednom! Stanje kakvo je sad, i šta nam predstoji do 2100. godine ukazuje na činjenice da će se u ovom veku voditi bitka za vodu! Jer, nauka kaže da će biti 52 sušne godine! Ako budemo ovako radili, onda ćemo je sigurno izgubiti! U prošlom veku to je bila bitka za naftu.

Naučni instituti u Novom Sadu i Zemunu stvorili su oko 2.500 visokorodnih sorti i hibrida raznih kultura, ali se njihove genetske mogućnosti koriste tek sa 30 do 50 odsto. Poslednjih decenija najveće štete su od suša. Tako analize ukazuju da je od 1990. do 2021. godine u Srbiji bilo čak 10 sušnih godina. Od toga osam žestoko sušnih! One su od 2000. do 2024. godine poljoprivredi nanele štete veće od 9,5 milijardi dolara. Primera radi, štete od suša u 2003. i 2007. godini bile su po milijardu dolara, u 2012. godini suša je obrala useve u vrednosti od dve milijarde dolara, zatim 2014. i 2017. godine po 1,5 milijardi dolara, ili po trećinu očekivane proizvodnje. Istraživanja pokazuju da su od 100 godina uvek 52 sušne! Kod nauke je da u hitno u budućnosti za takve uslove pripremi nove sorte i hibride. I da odredi šta treba ranije se seje, a šta kasnije!

I pored svakodnevnih obećanja vlasti da se grade sistemi za navodnjavanje u Srbiji, koji će povećati agrarnu proizvodnju to se još ne ostvaruje. Dokaz su podaci RZS. Planirano navodnjavanje od sistema D-T-D nikada nije funkcionisalo, dok je odvodnjavanje sa milion hektara prestalo da funkcioniše 2005. godine posle velikih poplava u Vojvodini kada hidrosistem zbog velikih količina mulja (treba da se očisti najmanje 15 miliona kubika) nije mogao niti može više da primi suvišne vode)! Taj obećani kapacitet od 510.000 hektara nikada nije dostignut. Od blizu dva miliona hektara plodnih vojvođanskih njiva, prema podacima Javnog preduzeća „Vode Vojvodine“, pod sistemima za navodnjavanje je tek 70.000 hiljada hektara.

Sad svakodenvo stižu nova obaveštenja kako su potpisani novi ugovori za desetine hiljafa novih hektara. To se dešava gotov već pola veka. Ali, takvim obaveštenjima će se verovati samo kada

Republički zavod za statistiku, na svoj dan 9. januara obavesti javnost koliko je hektara u Srbiji navodnjavano! Sve ostalo što se najavljuje, piše i objavljuje, koliko se gradi je – obmana! Dok se ti sistemi ne puste u pogon! Bar, tako je bilo poslednjih pola veka!

O autoru

Branislav Gulan (1953.), je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU – Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, analitičar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je i završio u šestoj generaciji 1980/81. godine, najvišu političku školu u SFRJ, „Josip Broz Tito“ u Kumrovcu.

Evo i njegovih najnovijih istraživanja oblasti kojima se bavi u poslednjih pola veka rada. Autor je i četvorostruki dobitnik nagrada za životno delo. Tri međunarodne i jedne domaće – Društva novinara Vojvodine u 2019.godini. U izdanju novosadskog „Prometeja“, nedavno je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana „Ruralne sredine u Srbiji – Spasavanje sela i države“. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019.godini VELIKOM I MALOM DARODAVNICOM od strane „Svetionika“ iz Kragujevca. Posle niz godina u kojima je bio predsednik žirija ,,Svetionika“, a sad je imenovan za predsednika Saveta Festivala književnog stvaralaštva na selu  i o selu u Republici Srbiji 2024. godine..

Početkom 2024. godine ŠTAJERSKE NOVICE IZ MARIBORA u Sloveniji Branislavu Gulanu su takođe dodelile priznanje za životno delo „Zlatno pero“. To je njegova ćevrta nagrada, odnosno priznanje za životno delo. U 2020. godini autoru je za projekat istraživanja nestajanja i obnove sela Srbije dodeljena i uručena MEDALJA ČASTI Novog Sada.

Na kraju 2022. godine analitičar i publicita Branislav Gulan proglašen je i dobitnikom priznanja „Zlatna značka Kulturno – prosvetne zajednice Srbije za 2022. godinu“ koja se dodeljuje za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti za nesebičan, predan i dugotrajan rad. Zlatnu značku dodelili su mu Kulturno-prosvetna zajednica Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije – Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije. Krajem marta 2023. godien na savetovanju o agraru juče, danas sutra, održanom u Banji Koviljači, autoru je za višedecenijski rad i postignte rezultate u ovoj oblasti uručena Zlatna značka i zahvalnica, za angažman povodom 150. godina postojanja Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara.

U 2024. godini Branislav Gulan je izabran za predsednika Saveta VII Festivala književnog stvaralaštva na selu i o selu u Republici Srbiji, koji je održan u Stragarima kod Kragujevca.

Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se i novo izdanje upravo priprema.

(Nastaviće se)